Plava karta

Doputovao sam u Nemačku, počeo da radim, prijavio prebivalište, otvorio račun u banci, sakupio svu potrebnu dokumentaciju, uspeo da nađem stan, promenio adresu na koju sam prijavljen i o tome obavestio sve institucije, mislio sam da mi nedostaje samo još jedna stvar i da konačno malo odahnem - Plava Karta.

U toku prva tri meseca mog boravka u Nemačkoj, tj dok mi nije istekla važnost vize koju sam dobio u ambasadi u Beogradu, trebalo je da podnesem prijavu za dugoročnu vizu, tj plavu kartu Evropske unije.

U ovome sam imao ne baš malu pomoć kompanije za koju sam radio, tako da sam bio pošteđen zakazivanja termina u kancelariji za strance.To je i moja preporuka, ako možete, koristite pomoć HR-ljudi u kompaniji u kojoj radite. Ako ne, nije ni to tako strašno, samo zahteva malo više angažovanja.

Da krenem redom.
Spisak dokumenata potrebnih za dobijanje Plave karte nije kratak, ali dobra vest je da te dokumente ionako već imate, inače ne biste mogli ni da radite.
Dakle:
1) pasoš;
2) biometrijska fotografija;
3) inostrana univerzitetska diploma priznata u Nemačkoj (spisak se može naći ovde - http://www.anabin.kmk.org ), original + kopija;
4) ugovor o radu (original + kopija), sa odgovarajućom zaradom - 37.800e bruto godišnje za deficitarna zanimanja i 48.400e bruto godišnje za ostala zanimanja, na poslovima na kojima je neophodno imati univerzitetsku diplomu (što znači da u ugovoru o radu poslodavac treba da napiše odgovarajući opis poslova). Deficitarna zanimanja su zanimanja iz oblasti prirodnih nauka, matematike, arhitekture, saobraćajnog- prostornog- ili urbanog planiranja, iz oblasti dizajna, inženjerskih nauka, humane medicine (osim zubara), kao i oblasti IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija);
5) odobrenje nemačke Nac.sl.za zapošljavanje tj. Arbeitsagentur, osim ako podnosilac poseduje nemačku univerzitetsku diplomu (dakle za mene je bilo potrebno). U praksi to znači popunjen formular "odobrenje za zapošljavanje" (nem. Antrag auf Erlaubnis einer Beschäftigung) - link je http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?50328 . Za ovo je definitivno potrebna pomoć nekoga iz kompanije, makar da vam da podatke o firmi koji se ovde traže i eventualno da se konsultuje oko popunjavanja obrasca sa Kanc.za strance;
6) popunjen formular "zahtev za izdavanje boravišne dozvole" (nem. Antrag auf Erteilung eines Aufenthaltstitels) - link je http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?72304 . Ovo je onaj obrazac na 4 strane koji je trebalo popuniti i prilikom dobijanja one prve 3-mesečne vize, dakle ništa novo;
7) popunjen obrazac za opis radnog mesta (nem. Stellenbeschreibung) link je - http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?50329 . Ovde je takođe potrebna pomoć nekoga iz kompanije, kao i dovoljno dobra formulacija opisa radnog mesta, takva da se jasno iskaže da je za obavljanje tih poslova neophodno univerzitetsko obrazovanje;
8) dokaz o zdravstvenom osiguranju. Ovo je zapravo potvrda osiguravajuće kuće da podnosilac zahteva ima zdravstveno osiguranje. U slučaju TK (Techniker Krankenkasse), ja sam već prilikom prijave na osiguranje napomenuo da mi je potrebna i ta potvrda i dobio sam je (poštom naravno) u roku od 6-7 dana, ali nije problem i da vam naknadno pošalju;
9) 110e , keš ili kartica, najbolje imati i jedno i drugo, jer se dešava da ili automat za kartice baš taj dan ne radi ili ne primaju keš... Dobra stvar je da je ovaj trošak moguće prijaviti u poreskoj prijavi početkom naredne godine i da vam se te pare vrate, ali o tome drugom prilikom... Svakako sačuvajte priznanicu.


Sajt grada Berlina sa spiskom potrebne dokumentacije - https://service.berlin.de/dienstleistung/324659/

Sa sakupljenim svim ovim dokumentima i zakazanim terminom u kanc. za strance ne bi trebalo da bude problema. Ja sam u svemu ovome imao veliku pomoć firme, pa nisam morao da zakazujem a i ceo postupak je trajao relativno kratko, od predaje papira (poslao sam sve skenirane dokumente HR službi) do poziva da dođem da podignem Plavu kartu prošlo je oko 3 nedelje.

Sam momenat izdavanja je bio pomalo neobičan, službenica me je pitala koliko sam visok i koje su mi boje oči (ne znam zašto, ali to piše na kartici). Posle toga ostavljanje otisaka prstiju (opet!) i to je to. Pitao sam zašto opet uzimanje otisaka, ako sam već jednom to uradio u ambasadi, ali oni navodno nemaju pristup tim podacima, pa ni mojim otiscima koje sam dao ambasadi...

Plava karta inače nije baš onako plava kako sam ja zamišljao da će biti, a i nema nikakav čip, uostalom evo i slike:

Plava karta

Inače, nemački Petar Petrović je Max Mustermann, ne znam zašto su stavili ovog Herr Wurzelbachera.

Uz plavu kartu dobija se i tzv dodatak (nem. "Zusatzblatt") u kome piše da radite samo za tu-i-tu firmu na tim-i-tim poslovima (prepisano iz ugovora o radu). Od tog momenta, za identifikaciju pred državnim organima potrebno je da imate uz sebe pasoš, plavu kartu i taj dodatak. Doduše, u praksi uglavnom je dovoljno da imate pasoš, plava karta i dodatak su potrebni valjda samo policiji i kanc. za strance.

Jednu vrlo praktičnu prednost plave karte uvideo sam kada sam na pošti podizao paket. U vreme kada poštar je naišao nisam bio kod kuće, sledeći dan sam otišao do pošte da podignem paket. U to vreme nisam imao plavu kartu i službenica na pošti je tražila da vidi na kojoj sam adresi, dakle neki zvanični dokument gde to piše. Naravno da nisam imao, jer svoju prijavu iz opštine ne nosim uvek sa sobom. Moje objašnjavanje da imam pasoš i da sam jedini koji se tako zove u komšiluku i da znam od koga je stigao paket nije pomoglo. Pošta izdaje pakete samo ako imate dokument sa adresom i tu nema izuzetaka. Klasičan ft1p slučaj.
Sa plavom kartom više nisam imao tih problema.

Još jedna napomena, ako menjate posao, menja se i dodatak uz Plavu kartu. Ali o tome u nekom od narednih članaka.

Nemačka radna viza - praktično

Ovaj post je o podnošenju zahteva / apliciranju za nemačku radnu vizu. Iz jednog prethodnog posta, evo spisak potrebnih dokumenata (ako niste medicinske struke):
- 2x fotokopija fakultetske diplome, plus original na uvid;
- 2x overen prevod fakultetske diplome (od ovlašćenog prevodioca / sudskog tumača);
- 2x fotokopija prve stranice pasosa, plus original na uvid;
- 2x fotokopija potpisanog ugovora o radu, plus original na uvid;
- 2x popunjen obrazac zahteva za vizu;
- 2x potpisana izjava o tačnosti podataka (dobija se besplatno u konzulatu ili skinite odavde);
- 3x biometrijska fotografija;
- 60 EUR.

Popuniti obrazac koji je na srpskom jeziku i nije neka posebna mudrost, ali... neke stvari nisu same po sebi očigledne, a živeći u zemlji gde su propisi rastegljivi i čije tumačenje se razlikuje od šaltera do šaltera, moram da kažem da sam se tri puta zamislio nad nekim poljima.
Neko zvanično uputstvo za popunjavanje ne postoji, niti su službenici u konzulatu spremni (tj. raspoloženi) da vam pomognu, pa na to ne treba ni računati. 
Inače, obrazac koji se može skinuti sa sajta nemačke ambasade u Srbiji je na nemačkom, turskom, grčkom i srpskom, ali se popunjava na nemačkom.
Ono što meni nije bilo očigledno u prvom momentu je da se isti obrazac može koristiti u više situacija, npr u mom slučaju za zahtev za radnu vizu, ili za spajanje porodice ili za izdavanje boravišne dozvole po nekom drugom osnovu. Dalje, isti obrazac se koristi i u slučaju kada se aplicira iz matične zemlje i iz Nemačke, tj direktno u Kancelariji za strance (Ausländerbehörde).

Dakle, evo pitanja koja su mene zbunjivala.
13) Datum ulaska u Nemačku 
Da ne bude zabune, popunjava se samo prilikom podnošenja zahteva dok boravite u Nemačkoj, npr prilikom produženja vize. U slučaju da ste u Srbiji, ovo ostaje prazno.

14) Da li ste ranije boravili u SR Nemačkoj? Ako da, kada i gde?
Odnosi se i na turistički boravak, bez obzira kada je to bilo, dakle čuvajte stare pasoše :-)

15) Predviđeno mesto/adresa boravka u SR Nemačkoj?
Ako niste već u Nemačkoj, i nemate obezbeđen stan tamo, ovo ostaje prazno. Ili jednostavno upisati adresu kompanije gde bi trebalo da radite.

16) Doselio se dana ?
Kao i 13) ne treba popunjavati u slučaju podnošenja zahteva u Srbiji.

19) Kako ste smešteni?
Malo je verovatno da bi neko već prilikom podnošenja zahteva za radnu vizu mogao da zna gde će boraviti , ako dobije tu vizu. Ovo takođe može da ostane prazno.




Na kraju obrasca nalazi se još par dodatnih polja za popunjavanje, jedno od njih je i - predviđeno trajanje vize. Ovo nema smisla u situaciji da se zahtev za radnu vizu podnosi u Srbiji, jer u tom slučaju svaka viza je na tri meseca. U tom roku potrebno je u Nemačkoj prikupiti dodatna dokumenta (prijava prebivališta, poreski broj, itd. - o tome kasnije) i podneti zahtev za vizu za duže vreme. 
Dakle, ovde upisati bilo šta, godinu dana, tri meseca, šest meseci - svejedno je, viza će biti na tri meseca.

Da napomenem i da u neposrednoj blizini konzularnog odeljenja postoji bar 3-4, a verovatno i još više, agencija koje nude svoje usluge u štampanju i popunjavanju obrazaca, prevođenju dokumenata i čekanja u redu ispred konzulata. Siguran posao ...

* 

Konzularno odeljenje nemačke ambasade u Srbiji nalazi se u Beogradu, Birčaninova 19a. Radno vreme je od 7,30h. U toku radnog dana postoji određen broj zahteva koje službenici ambasade mogu da obrade. Ja mislim da je to jedan zahtev za 15min. U konzularnom odeljenju postoje dva šaltera za prijem zahteva za vize. To znači da je broj zahteva prilično ograničen. Trenutno ne postoji način da se termin za predaju zahteva rezerviše preko ranije interneta/telefona/kako god, nego se zahtevi predaju isti dan, ako dođete na red.

Problem je što se red za upis u spisak formira već pre 7 ujutro. Ja sam, naivno misleći da je 7 ujutro dovoljno rano da dođem ispred konzulata i predam sve papire, kada sam izašao iza ćoška susedne ulice (konzulat je druga zgrada od ćoška) zastao zabezeknut prizorom koji sam video - ispred konzulata je već bilo 40ak ljudi u redu. 

Inače, ne vredi ići ponedeljkom, tada obično dolazi veći broj ljudi sa zahtevima za sezonske poslove (bebisiterke, radnici na građevini, na brodovima koji krstare Rajnom ili Majnom, u poljoprivredi isl) i koliko god rano došli, teško da ćete stići na red. Ovo sam pročitao na netu, napisala osoba koja je već prošla kroz ceo postupak.

Dobra vest u svemu ovome je što se prioritet daje osobama koje podnose zahtev za radnu vizu koja nije za sezonske poslove, dakle radna viza (moj slučaj) i spajanje porodice.

U svakom slučaju, posle stigao sam na red za predaju dokumenata vrlo brzo, posle nepuna tri sata (irony off). To vreme čekanja na zimi (bio je mart mesec, temp negde blizu 0 stepeni, vetar), ispred zgrade konzulata, u rano jutro, sa ne-baš-do-kraja popunjenim obrascima i sumnjom da li će sve dobro proći, sa ne baš ljubaznim službenicima ambasade, prvi put sam se zapitao - pa u šta se ja to upuštam, šta meni sve ovo treba, pa da li je moguće da su Nemci tako loše organizovani ili to namerno rade ovako, kako se uopšte odnose prema strancima u svojoj zemlji itd itd. 

Međutim, kada sam došao na red, kada sam ušao u zgradu, sve je išlo relativno brzo i bio sam napolju već za 20-25min. Šalterski službenici nisu bili (baš) toliko neljubazni koliko oni na ulazu. Zahtev predat, pitam kada bih otprilike mogao da očekujem odgovor - gđa na šalteru (pardon, iza šaltera, iza stakla i mikrofona, kao u nekom zatvoru iz američkog filma... ) odgovara - "ah, to svi hoće da znaju, a ne zavisi od nas. Obično je to 6-8 nedelja, ali vidim Vi idete u Berlin, u Minhenu i Berlinu se najduže čeka, možda bude i duže od toga". 

*

Trajalo je tri nedelje, ali pre svega zahvaljujući tome što je poslodavac sa svoje strane obezbedio da zahtev bude obrađen po ubrzanom postupku. Ovo je bio moj prvi susret sa nemačkom administracijom i dragoceno iskustvo da ni kod Nemaca ne funkcionišu sve stvari "kao sat". Bar kad je u pitanju državna uprava.

Nemačka radna viza - FAQ

Na početku moram da se ogradim - tema ovog posta jeste bliže uputstvo o podnošenju zahteva za radnu vizu u Nemačkoj, po osnovu zaposlenja, ali...
1) odnosi se samo na zaposlene koji ispunjavaju kriterijume za plavu kartu (univerzitetska diploma "priznata" u Nemačkoj), državljanstvo ne-EU zemlje,
2) i koji imaju potpisan ugovor sa poslodavcem iz Nemačke, uz odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade
3) i koji *ne* pripadaju struci za koju važe posebni uslovi prilikom zapošljavanja (npr medicinski radnici)


Evo nekoliko pitanja i odgovora, da lakše razjasnim pojmove o kojima će ovde biti reči.

P: Šta je Plava karta?
O: Plava karta (de - Blau Karte, en - Blue Card) je boravišna i radna dozvola za visokokvalifikovane ili visokoobrazovane osobe iz ne-EU zemalja čije je zanimanje deficitarno u Nemačkoj.
To je otprilike zvanična definicija. U praksi to znači da je nemačka država donela zakon 2012 godine, po kojem svako ko pronađe posao u Nemačkoj, a potiče iz zemalja van EU, ako ima visoko obrazovanje ili ima kvalifikacije i iskustvo u nekom od deficitarnih zanimanja za koje se ne traži univerzitetska diploma (mislim da to važi za recimo zavarivače) i ima odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade, može bez veće papirologije da dobije radnu, tj boravišnu vizu u Nemačkoj.

P: Dobro, a koji su to konkretni uslovi?
O: Potrebno je da sami pronađete posao, da imate zaradu iznad određene granice i da imate univerzitetsku diplomu "priznatu" u Nemačkoj. To je sve.

P: Šta znači priznata diploma i zašto navodnici?
O: Osim za određena zanimanja (medicinske sestre, lekari, učitelji, advokati isl) koja su regulisana posebnim pravilima prilikom zapošljavanja ne-nemačkih državljana i za koja se traži polaganje stručnih ispita i određen nivo znanja jezika (tzv državno-regulisana zanimanja), svi koji se bave slobodnim zanimanjima i prijavljuju se za plavu kartu, treba da imaju univerzitetsku diplomu koju nemačka država priznaje kao univerzitetsku diplomu. Npr ako ste završili neki privatni univerzitet sumnjive reputacije u npr. Pakistanu ili Kongu, može se desiti da Vam to ne bude priznato kao kvalifikacija na nivou visokog obrazovanja. Ili može biti priznato samo delimično npr master studije kao bečelor isl. Kad smo već kod toga, ne znam da li su privatni univerziteti u Srbiji priznati u Nemačkoj.

P: Kako da znam da li mi je diploma priznata?
O: Evo par linkova koji mogu poslužiti kao prva informacija:
BQ portal  - portal za pregled i priznavanje inostranih kvalifikacija u DE, kao i dosta korisnih linkova za informacije o imigraciji i zapošljavanju u Nemačkoj;
anabin - slično kao i prethodno, na ovo sam prvo naišao kada sam tražio priznavanje diploma, nažalost sajt je samo na nemačkom jeziku. Poseduje bazu podataka velikog broja univerziteta, smerova i nastavnih programa iz celog sveta (postoje svi smerovi FTN-a u NS, pogledao sam svojevremeno i sve master diplome su priznate na nivou master);
http://www.anerkennung-in-deutschland.de/html/en/index.php - portal saveznog ministarstva za obrazovanje, posvećen priznavanju inostranih univerzitetskih diploma;
nemačka trgovinsko-industrijska komora - ova institucija se takođe bavi priznavanjem stranih diploma i pruža informacije o postupku. Ima svoje ogranke u svakoj saveznoj pokrajini.


P: Pa da li mogu da dobijem to i zvanično?
O: Može, ali... To košta. I vremena i novca. Kolika je korist od toga, ne znam. To je potrebno nekome ko planira da nastavi studiranje u Nemačkoj. Ja to nisam planirao, pa se nisam ni interesovao dalje. Onome ko traži posao, (u velikoj većini slučajeva) neće biti potrebno. Osim ako konkurišete na neki univerzitet, a u tom slučaju sigurno znate više o problematici od mene. 
Bitna napomena - svi ovi sajtovi imaju disclaimer da se priznavanje jedne može uraditi samo jednom. To znači da prilikom podnošenja zahteva potpisujete izjavu da niste još na nekom mestu u Nemačkoj zatražili priznavanje iste diplome.

P: Kakvi su to limiti za zaradu, o čemu se radi?
O: Da bi zaštitila svoje tržište rada od prevelike konkurencije jeftin(ij)e radne snage iz siromašnijih zemalja, i strane radnike zaštitila od eksploatacije, Nemačka je uvela za visokokvalifikovane radnike-migrante minimalnu zaradu koja je uslov za dobijanje radne vize. Granica za većinu je negde oko 46.000 EUR bruto zarada godišnje, osim za one struke koje Austrijanci zovu MINT (Matematika, Informatika, prirodne nauke - Naturwissenschaft i Tehničke nauke) kojima je granica oko 38.000 EUR bruto zarada godišnje. Ako imate minimalno toliku zaradu, ispunjavate jedan od uslova za dobijanje radne dozvole u Nemačkoj. Poređenja radi, prosečna bruto zarada u Nemačkoj je 2013 godine bila 34.000EUR (tako bar piše ovde). 

P: Dobro, pronašao/la sam posao, imam potpisan ugovor sa poslodavcem, imam diplomu univerziteta i zaradu iznad limita. Šta sad?
O: Sledeći korak je da odete na sajt konzularnog odeljenja Ambasade Nemačke u Srbiji i da skinete obrazac za podnošenje zahteva za radnu vizu (isti obrazac se koristi i za neke druge svrhe, npr spajanje porodice itd o tome kasnije). U sledećem postu pokušaću da opišem kako se popunjava i na šta da obratite pažnju.

P: I šta posle toga? Šta mi još treba od dokumenata?
O: Spisak dokumenata se nalazi ovde, a evo i ukratko
- 2x fotokopija fakultetske diplome, plus original na uvid;
- 2x overen prevod fakultetske diplome (od ovlašćenog prevodioca / sudskog tumača);
- 2x fotokopija prve stranice pasosa, plus original na uvid;
- 2x fotokopija potpisanog ugovora o radu, plus original na uvid;
- 2x popunjen obrazac zahteva za vizu (vidi pitanje iznad);
- 2x potpisana izjava o tačnosti podataka (dobija se besplatno u konzulatu ili skinite odavde);
- 3x biometrijska fotografija;
- 60 EUR.

Ostali odgovori u sledećem postu.

Kada sam prolazio kroz ovaj deo postupka, iskreno rečeno, očekivao sam mnoooogo više papirologije i onda mi je izgledalo čudno da mi ne treba ništa osim potpisanog ugovora o radu i prevedene diplome. Posle, razmislio sam, pa kao prvo - stranu državu ne zanima vaša LK, izvod iz MKR i koješta što zanima našu. Njima je bitan samo pasoš. 
Drugo, ako imate diplomu, to je dovoljno da se proveri njena autentičnost (ako ne daj Bože zatreba). 
Treće, ako niste dali ispravne podatke, a to se sazna, svakako "letite" napolje (iz Nemačke, ne iz Srbije, hehe).
Četvrto, ako ne ugrožavate njihovo tržište rada jer imate dovoljno visoku zaradu, zašto vam ne bi dali da radite i time popunjavate budžet i doprinosite penzionom fondu ? Nemačka ionako ima problem sa stanovništvom, u smislu da populacija stari i da je penzioni fond pod velikim opterećenjem i da se delom dotira iz budžeta (zvuči poznato?). Razlozi za to su delimično istorijski, delimično leže u stavovima stanovništva, delimično su posledice društvene dinamike (pisaću možda u nekom postu i o tome, ovo nije mesto za to).
Sve u svemu, koliko me je prijatno iznenadio jednostavan postupak i relativno skroman broj dokumenata koje treba priložiti, toliko sam se neprijatno iznenadio kada sam došao pred konzulat. Ali o tome u sledećem postu.