Vozačka dozvola u Nemačkoj - praktično

Nakon položenog teorijskog dela vozačkog ispita, ostaje godinu dana rok za polaganje praktičnog dela.

Kako izgleda praktični deo ispita? Vrlo slično kao u Srbiji, kandidat vozi kroz grad, na suvozačkom mestu je instruktor, a komisija (1-2 ispitivača iz Dekre/TÜV-a) sedi na zadnjem sedištu. Ispit traje 45minuta.

Elementi ispita su (spisak je verovatno nekompletan, ispravite me)
- vožnja po gradu - raskrsnice, pešaci, šinska vozila, zone-30,
- parkiranje - paralelno i unazad,
- vožnja van grada / autoputem i
- naglo kočenje.

Autoškola u kojoj sam ja polagao je gotovo u centru Berlina, i autoput je na nekih 20min vožnje, pa to nisam radio. Sve ostalo je bilo tu.

Razlike u odnosu na saobraćajna pravila u Srbiji su
- postoje raskrsnice na kojima nema ni semafora ni znakova prvenstva. U tom slučaju, važi pravilo desne strane, naravno. Sećam se kada sam ja polagao u Srbiji, ako nema znaka prvenstva ili tzv obrnutog trougla, znak bi trebalo da je tu, samo ga je neko ukrao i ja treba da se ponašam kao da je znak i dalje tu (ko je u NS polagao na Klisi zna o čemu pričam...)
- skretanje levo, ako ima jedna traka za levo u ulici u kojoj ja vozim, a više traka u ulici u koju skrećem, ne moram da skrenem obavezno u krajnju levu, već mogu da biram traku. Čak, ako sledeće skretanje planiram desno, moram da skrenem u krajnju desnu traku, koliko god to izgledalo čudno.
- pešaci, ne smem da ih propustim ako nisu na obeleženom pešačkom prelazu. Npr. na raskrsnicama gde pešački prelaz nije obeležen, ne treba propuštati pešake, čak i ako su krenuli da prelaze put, ali nisu stigli do trake kojom ja vozim. Potpuno suprotno od onoga kako sam ja do tada vozio.
- zona 30 - postoje delovi grada (obično manje prometne ulice, pored škola, između blokova zgrada, u centru, sa kaldrmom isl) u kojiima je maksimalna dozvoljena brzina 30km/h. Znakovi za te zone su samo na ulazu i izlazu iz zone, pa ih treba pažljivo pratiti.
- nema vožnje po poligonu. Odlična vest. Ali, parkiranje se radi u gradu, obično u manjim ulicama, i to paralelno (desno) i unazad.
- biciklisti - po Berlinu ih ima jako puno. Pod puno mislim da je teško preći više od 100ak metara bez da se pojavi neki biciklista. Nemam ništa protiv biciklista, naprotiv, i sam često vozim bicikl, ali prema propisima potrebno je držati odstojanje od min. 1,5m prilikom obilaženja bicikliste, što u praksi znači prestrojavanje u drugu traku, kao kod obilaženja drugog vozila.


Dan kada sam polagao bio je petak, padala je kiša ceo dan, a imao sam termin u 15h. Ispostavilo se da sam poslednji kandidat tog dana. Ukupno uzevši, okolnosti uopšte nisu bile loše - članu komisije (samo jedan) se verovatno kao i svima, žurilo da petkom ranije završi sa poslom, zbog kiše po ulicama je bilo vrlo malo biciklista, termin nije rano ujutro niti kasno popodne, nije bilo niskog sunca, petkom je bilo više saobraćaja, pa sam dosta vremena proveo čekajući na par raskrsnica da skrenem levo - skoro idealno. Odvozao sam nekih 30-35min i to je bilo to.

Ispitivač mi je na kraju polaganja izdao potvrdu o položenom vozačkom, koja važi tri meseca i to samo za vožnju po Nemačkoj, dok vozačka dozvola (kartica, kao i u Srbiji) ne bude gotova. Pri tome mi je rekao, treba oko mesec dana da se to izradi, i da nazovem za otprilike tri nedelje Upravu za vozačke dozvole (Fahrerlaubnisbehörde) da proverim da li je moja dozvola gotova.

Potvrda o položenom vozačkom ispitu

Nazvao sam za četiri nedelje, pokušavao par dana uzastopno, i naravno bezuspešno. Njih je nemoguće dobiti telefonom, kao i većinu berlinske administracije.
Srećom za preuzimanje vozačke ne treba da se zakazuje termin, pa sam posle punih pet nedelja otišao po svoju vozačku, odmah nakon otvaranja u osam ujutro i za pola sata sam uspeo da preuzmem.

Nemačka vozačka, vrlo slična srpskoj...

... ali se klase malo razlikuju, DE ima 2 vrste traktora :-)

Neprijatno iznenađenje je bilo to što su mi uzeli moju srpsku dozvolu, uz obrazloženje - "Možete da imate samo jednu vozačku dozvolu". Na moje pitanje pa kako da vozim u Srbiji sa SR pasošem i DE vozačkom, navodno ne bi trebalo da bude problema. Napisaću šta se dešava ako me u SR zaustavi policija, za sad nemam potvrdu iz prakse.
Nedostaje mi SR dozvola, sada imam jedno prazno mesto pored lične karte u novčaniku (DE dozvola je pored Plave karte). Ali šta je tu je, nadao sam se da ću "koristiti" nemačku dozvolu.

Mislio sam, konačno, imam sada nemačku dozvolu, sad ću da vozim...rentacar, car-sharing, sopstveni auto, nebo je granica... Pa, nije baš tako. Par reči o upotrebljivosti vozačke dozvole.

1) vrlo povoljan rentacar, bar u Berlinu je Roben & Wientjes, koji ima ne samo klasičan rentakar (putnički automobili) već i kombije i kamionete ispod 3t ukupne nosivosti, koji su vrlo zgodni za transport nameštaja npr. iz Ikee. Pola dana iznajmljivanja je oko 25-30e. Ikea dostava je oko 70e ili više. Uslov za iznajmljivanje bilo kakvog vozila kod njih je da korisnik poseduje nemačku vozačku dozvolu minimalno dve godine;

2) rentakar generalno - (gotovo) SVE kompanije koje se bave iznajmljivanjem automobila zahtevaju da imate vozačku dozvolu EU ili Nemačke minimalno godinu dana da biste mogli da iznajmite auto;

3) car sharing - ovaj koncept koliko je meni poznato još nije zaživeo u Srbiji, a u principu je vrlo sličan kao gradski bicikl - auto se iznajmljuje na sat, zapravo obračunava se po minuti korišćenja. U Berlinu i još nekim većim gradovima u Nemačkoj postoji nekoliko ovakvih kompanija - BMW-ov DriveNow, Daimler-ov (Mercedes) Car2Go, Flinkster servis nemačke železnice (Deutsche Bahn) i još par manjih. Međutim, i oni zahtevaju da imate bar godinu dana vozačkog staža.

Sve u svemu, u prvih godinu dana od dobijanja, pardon - sticanja vozačke dozvole u Nemačkoj, osim ako imate sopstveni auto, dozvola baš i ne znači puno. 

Par reči o troškovima.
Kada sve saberem, put do nemačke vozačke dozvole koštao me je oko 475 EUR. Tu ulazi sledeće:
- 43e prevod vozačke dozvole (ne mora iz ADAC, može i od ovl.prevodioca iz SR, bar je tako u Berlinu),
- 7e biometrijska fotografija,
- 35e kurs prve pomoći i test vida,
- 42,5e taksa za zahtev za priznavanje SR dozvole,
- 2 x 21e teorijski ispit, plaćeno Dekri (da, položio sam iz drugog puta, preporuka - ne izlaziti na ispit dok niste potpuno sigurni da znate SVA pitanja),
- 4 x 35e časovi vožnje,
- 80e polaganje praktičnog dela, plaćeno auto školi,
- 85e polaganje praktičnog dela, plaćeno Dekri.
Da sam imao prevod iz Srbije i da sam položio iz prvog puta teoriju, sve bi moglo da me košta nekih 50e manje, ali i dalje bi to bilo preko 400e. Ne plaća se sve odjednom, ali kad se sve sabere, nije malo para.

Vremenski, potrajalo je poprilično. S obzirom da sam učio samo uveče (posle posla), a i to ne baš svaki dan, i retko kada vikendom, za teorijski deo (sa dva izlaska na ispit) trebalo mi je nešto malo više od dva meseca da bih položio.
Nakon toga, čekao sam nekoliko meseci (bila je zima, menjao sam posao itd) da izađem na praktični deo. Odlasci na časove vožnje posle posla, prijava praktičnog dela (to radi auto škola) i samo polaganje završio sam u roku od tri nedelje, koliko se čeka od prijave do polaganja.

U principu, ako ste jako dobro organizovani, rekao bih da sve može da se završi za oko 4-5 meseci, od kojih se 3 meseca čeka na rešenje (taman za pripremu teorijskog ispita), oko 3 nedelje za praktični deo, i još oko mesec dana dok ne preuzmete vozačku. Moguće da su u manjim mestima rokovi za sve ovo mnogo kraći, ali grad Berlin jednostavno nema dovoljno zaposlenih u opštinskim službama (i nema dovoljno para da zaposli više službenika) da može da obradi zahteve za kraće vreme.

Kad podvučem crtu i pogledam kroz šta sam sve prošao da bih došao do te vozačke dozvole, mogu samo da kažem, osim što poprilično košta (vremena i para), sticanje nemačke vozačke je pre svega veoma naporno i, iskreno rečeno, veoma nervira sva ta birokratija. I da je sramota da Srbija još uvek nema sporazum o priznavanju vozačkih dozvola sa velikim zemljama u EU (ili barem onima u kojima živi veći broj državljana Srbije).

OK, sada kada imam dozvolu, ostaje mi da sačekam da protekne godinu dana (sad već "samo" još devet meseci) dok ne budem mogao da koristim prednosti car-sharinga i rentacara.
Ah da, ako se neko pita zašto ne kupim auto, pa, još ne planiram kupovinu, jer ne bih koristio auto toliko često da se to isplati, a za kupovinu mi svakako treba kredit, koji ne bih ni mogao da dobijem na duže od dve godine, koliko mi još važi Plava karta. Tek po sticanju stalnog boravka moguće je razmišljati o nekom dugoročnijem kreditu.

Ovaj post možda nije baš optimističan, ali smatram da ako već pišem o životu u inostranstvu, da treba da pišem o svim temama, bile prijatne ili ne.

Do sledećeg čitanja...

****************************************************
DOPUNA JANUAR 2017
****************************************************
Postoji način da vam se na neki način prizna kontinuitet posedovanja vozačke dozvole za B klasu. Naime, u toku jeseni (nekih gotovo šest meseci od sticanja nemačke vozačke dozvole) pokušao sam da se prijavim za Car2go i rekli su mi da na mojoj vozačkoj pod rednim brojem 12 (napomena) treba da postoji kod, pomoću kog može da se proveri kada mi je izdata originalna vozačka dozvola, ako je nemačka dozvola uzeta kao Umschreibung, tj prepis/zamena originalne.
Nakon toga otišao sam da se žalim u upravu za saobraćaj i vozačke dozvole grada Berlina. Bez zakazivanja termina, da pitam zašto meni taj kod nije upisan u dozvolu. Tamo su mi na šalteru za informacije rekli da se to radi samo za EU dozvole, ali da proverim kod službenika koji izdaju dozvole da li mogu da mi naprave kopiju koju bih koristio za rentacar.
Sačekao sam red i službenica mi je rekla da može da mi fotokopira moju srpsku dozvolu (ne treba mi, ionako je imam skeniranu), ili da mi napravi POTVRDU da imam dozvolu za B-klasu od datuma izdavanja SR dozvole.
Sa tom potvrdom sam uspeo i da dobijem car sharing karticu i da iznajmim auto u rentacaru.

Naravno, kao i za sve ostalo, ako ste iz ne-EU zemlje, sve stvari se dodatno komplikuju i zahtevaju mnogo više vremena i truda i mnogo je teže naći prave i potpune informacije.
Sada, sa glasinama oko konačnog priznavanja SR vozačkih u DE, ako zaista bude tako, to bi trebalo da znatno olakša svima, ali znajući kako kod nas (u SR) stvari funkcionišu, sačekaću da vidim to napismeno kod Nemaca, pre nego što poverujem.

Vozačka dozvola u Nemačkoj - teorija

Kao neko ko vozačku dozvolu ima više od 10 godina, očekivao sam da je zamena vozačke dozvole iz Srbije za nemačku vozačku relativno jednostavna, čisto birokratska sitnica tipa - platim taksu i za 2 nedelje dođem u opštinu i preuzmem nemačku vozačku. Srbija je kandidat za EU, imamo gotovo identične propise, ne treba zeleni karton za vožnju u Nemačkoj...
Koliko sam samo bio naivan, hehe...

Nakon neka tri ipo meseca boravka u Nemačkoj, kada sam već imao Plavu kartu, pitao me je jedan kolega sa posla, poreklom takođe van EU, da li ću i kada raditi zamenu vozačke i da li znam kako ide postupak jer je on navodno čitao negde da to nije baš jednostavno i da postoji neki rok u kome to može da se uradi.

Proverio sam na sajtu grada Berlina ( na ovom linku ) kakav je postupak.
Postoje tri grupe država, pa zavisno iz koje države dolazite, postupak je drugačiji:
1) države evropske unije - ako želite baš nemačku vozačku dozvolu (EU vozačke važe na celoj teritoriji Unije, bez obzira koja država-članica ih je izdala), taksa je 35eur, dođete za tri nedelje i pokupite svoju nemačku dozvolu.
2) države sa kojima Nemačka ima sporazum o (delimičnom ili potpunom) priznavanju vozačkih dozvola i
3) sve ostale države.
Pogađate, Srbija je u grupi br 3.

Zanimljivo je da je Bosna i Hercegovina u drugoj grupi, tj ima sporazum sa Nemačkom o priznavanju dozvola A i B kategorije. Evo liste država sa kojima Nemačka ima zaključen taj sporazum
Zašto Srbija nije tu, postoje dve institucije koje znaju odgovor - nemačko i srpsko ministarstvo spoljnih poslova.

Jedan od čitalaca ovog bloga, Nebojša, mi je pre par meseci prosledio odgovor srpskog konzulata u Nemačkoj na njegovo pitanje zašto vozačke dozvole iz Srbije nisu priznate u Nemačkoj i kada se može očekivati potpisivanje sporazuma o priznavanju:

"Shodno obaveštenju nemačke strane, pojedine nemačke pokrajine još uvek nisu dostavile svoju saglasnost na našu inicijativu.
Savezno ministarstvo za saobraćaj i digitalnu infrastrukturu SR Nemačke stavilo je do znanja, da to ministarstvo trenutno ima nekih drugih prioriteta, tako da će do potpisivanja Sporazuma o priznavanju vozačkih dozvola doći u nekom kasnijem trenutku."

Nebojša je zatim isto pitanje postavio i nemačkom ministarstvu spoljnih poslova koje je odgovorilo da su sa nemačke strane svi preduslovi za zaključenje takvog ugovora ispunjeni i da je razlog za zastoj u pregovorima čekanje da srpska strana dostavi sve potrebne dokumente. Takođe i da se u diplomatiji nikada i nikome ne saopštava da "imamo drugih prioriteta".

Ostavljam čitaocima da zaključe šta je zapravo problem ...


Politiku na stranu, šta to znači u praksi?
Znači nekoliko stvari:
1) ako imate prebivalište u Nemačkoj, sa srpskom vozačkom dozvolom smete da vozite samo prvih šest meseci od prijave prebivališta, nakon toga nije dozvoljeno (šta se dešava ako ipak vozite i uhvate vas, stvarno ne znam i nadam se da neću ni saznati);
2) ako želite da dobijete nemačku vozačku dozvolu, morate da polažete i teorijski i praktični deo vozačkog ispita;
3) stavka 2) poprilično košta, i para i vremena.

Ja sam ovih dana položio praktični deo ispita i za par nedelja bi trebalo da odem i podignem svoju vozačku dozvolu. Sada kada sam prošao sve to, u produžetku je opis kompletnog postupka zamene/priznavanja vozačke dozvole u Nemačkoj.

Prvo spisak dokumentacije koju treba da pribavite:

Pasoš - ja nisam nosio sa sobom potvrdu o prijavi prebivališta (Anmeldebestätigung) prilikom podnošenja zahteva, jer sam već imao Plavu kartu, ali ako nemate dokument sa adresom u Nemačkoj, onda ponesite i prijavu / Anmeldung.

Važeća strana vozačka dozvola (tj izdata u Srbiji) + fotokopija.

Biometrijska slika - može i sa automata, u Berlinu ih ima na svakoj većoj metro stanici, košta 6-8eur.

Overen prevod vozačke dozvole - od zvaničnog prevodioca. Ako pitate u opštini (Bürgeramt), reći će vam da idete u ADAC (nemački auto-klub, kao AMSS u Srbiji), gde zvanični prevod srpske vozačke na nemački jezik košta 78eur. Kod nekog drugog ovlašćenog/zvaničnog prevodioca (u Berlinu, ja sam našao ove - www.abc-international.net ) je oko 45eur. Najbolje bi bilo uraditi prevod kod zvaničnog prevodioca u Srbiji, gde to u Novom Sadu košta negde oko 10eur. Taj prevod je takođe priznat u Nemačkoj.

Kurs prve pomoći - za B kategoriju, potrebno je proći kurs prve pomoći, Erste Hilfe Kurs. Ima dosta mesta gde se to organizuje, i neke autoškole nude tu obuku. Ja sam to uradio u Berlinu u Ersthelfer.tv u  centru grada, ali vidim da imaju lokacije i u drugim gradovima. U pitanju je kurs od neka 4 sata teoretske nastave i posle toga test, i oko 20min praktične - mere pružanja prve pomoći. Cena je oko 35eur.

Test vida - može da se uradi u optici ili u agencijama koje organizuju kurseve prve pomoći ili čak u nekim auto-školama. Sam test je gotovo identičan kao u Srbiji. U gorepomenutoj agenciji u Berlinu košta 7e.

42.6eur taksa za obradu zahteva. Sačuvajte priznanicu jer kasnije može da se obračuna u poreskoj prijavi kao "Werbungskosten". O tome nekom drugom prilikom.

To je kompletna dokumentacija. Zakažite termin u opštini (puno sreće, u Berlinu trenutno nema termina za sledećih mesec ipo dana) i čekajte.

Pre podnošenja zahteva za prepis vozačke dozvole, potrebno je odabrati auto-školu. U Berlinu ih ima verovatno više stotina, ja sam jednostavnom pretragom po internetu tražio neku koja bi bila u blizini firme, da mogu posle posla da idem na čas, jer retko koja škola radi subotom i našao ovu auto-školu .
Gledao sam i da ne budu skupi, no cene su manje-više ujednačene. Čas od 45min košta 28-35eur, a polaganje 70-120eur. Manje-više je pravilo da auto-škole u kojima su časovi jeftiniji skuplje naplaćuju izlazak na ispit, npr 28eur čas + 100-120eur ispit. Ili obrnuto, čas 35eur + ispit 70-80eur.
Bez obzira na vozačko iskustvo iz matične ili neke druge zemlje, ipak treba uzeti nekoliko (4-6) časova vožnje, čisto zbog nekih saobraćajnih pravila koja su različita.
Napomena - postoje škole koje naplaćuju literaturu (koju vas obavezuju da kupite), pristup portalu za učenje, "upisninu" i ostalo. Gledao sam da to izbegnem, ali moguće da je u drugim gradovima u Nemačkoj redovna pojava.

Pre predaje dokumentacije u opštini, treba odabrati i ispitni centar (kao i za auto-školu, naknadna izmena je vrlo teško moguća). Pravilo je da auto-škole sarađuju sa ispitnim centrima u svojoj blizini, pa tako škola koju sam ja odabrao sarađuje sa najbližim Dekra centrom. U odabranom centru se polaže teorijski ispit, a iz tog centra je i komisija za polaganje praktičnog dela vozačkog ispita.
Neke škole sarađuju i sa TÜV, koji takođe organizuje ispite za vožnju i tehničke preglede i ostalo kao i DEKRA.
Inače, i Dekra i TÜV su privatne firme.

Oko tri meseca nakon predaje zahteva za prepis vozačke dozvole, na kućnu adresu mi je stiglo pismo iz opštine u kome piše da imam rok od godinu dana položim teorijski ispit, kao i da nakon toga postoji rok od narednih godinu dana za polaganje praktičnog dela ispita. Mesec dana nakon uspešno položena oba dela, trebalo bi da mi bude izdata nemačka vozačka dozvola. Ako ti rokovi budu probijeni, zahtev postaje nevažeći.


Sad malo o teorijskom ispitu.
Od pre nekoliko godina, u Nemačkoj se vozački ispit polaže na računaru, a ne pismeno. Isto važi i za literaturu. Auto-škola na svom sajtu ima link za pristup sistemu za učenje na daljinu, tj internet portalu na kojem su mi otvorili korisnički nalog.
Kada sam se ulogovao, imao sam pristup literaturi za učenje propisa (na nemačkom), kao i testovima. Moguće je odabrati testove na većini evropskih jezika, ali ne i na srpskom. Postoje verzije na engleskom i hrvatskom, ali prevod nije baš na svakom portalu jednako dobar, pa sam ja odlučio da krenem odmah da čitam literaturu (postoji samo na nemačkom) i da radim testove na nemačkom. Ko nije siguran u svoje znanje nemačkog, preporučujem da odabere hrvatski, od 2016. je prevod znatno poboljšan.

Testovi obuhvataju oko 1100 pitanja, koja se dopunjuju po malo skoro svake godine (npr. bude izbačeno 7 starih, a ubačeno novih 12 pitanja). Na polaganju se rešava test sa 30 od tih 1100 pitanja. Pitanja su potpuno identična onima iz testova za vežbanje.
E sad, ono što nije tako jednostavno je što jedno pitanje može imati 1-3 tačna odgovora (od tri ponuđena). I što pitanja nisu samo puko reprodukovanje propisa ili rešavanje jednostavnih situacija na raskrsnicama, kao što su u Srbiji.
Čitajući literaturu i rešavajući testove za vežbu, shvatio sam da je osnovna svrha tih testova da polaznike nauče pre svega tome da u saobraćaju obraćaju pažnju na bezbednost sebe i drugih, sigurnost i tehničku ispravnost vozila, pa tek onda čisto tehnička pitanja o propisima (dubina šara na gumama, odstojanje pri preticanju itd).
Teorija tj. pitanja su podeljena u nekoliko poglavlja:
- opasnosti i preduslovi za bezbednu vožnju,
- saobraćajna pravila,
- pravo prvenstva,- saobraćajni znakovi,
- ekološki aspekti saobraćaja / zaštita okoline od zagađenja i buke,
- tehnička ispravnost vozila,
- "papirologija" tj sve o dokumentima vezanim za motorna vozila i vozače - vozačka, saobraćajna, dodatak saobraćajnoj, osiguranje, prekršaji i posledice itd.

Po mom utisku, test je teži od onog koji sam ja polagao u Srbiji pre 10ak godina. Iziskuje više napora jer stavlja kandidata u realnu situaciju i tera ga da razmisli o različitim aspektima svog i ponašanja drugih u saobraćaju, da izvodi zaključke koji ponekad nisu baš očigledni. I to na usvojenom (ne-maternjem) jeziku, bar je u mom slučaju bilo tako.

Ipak korisno iskustvo i ako ništa drugo, dobro sam zapamtio kako se proverava da li je prikolica pravilno priključena na vozilo.

Meni je trebalo otprilike 2 meseca da se spremim za polaganje, uz čitanje/učenje uveče, eventualno vikendom, pored posla i ostalih obaveza. Nisam žurio, ali svejedno, potrebno je uložiti i napor i vreme.

Samo polaganje nije vremenski ograničeno, polaže se u prostorijama Dekre, u mom slučaju je to bila jedna kancelarija sa 10 stolova za kandidate, jedan za nadzornika, na svakom stolu tablet i touch-olovka. Za sam test je dovoljno 30-ak minuta, sa sve detaljnom proverom. Od papira, za polaganje mi je bilo potrebno samo rešenje iz opštine, pasoš i 21eur (gotovina ili debitnoj (EC-) kartica).

Još jedna stvar, svako pitanje na koje se netačno odgovori, nosi 2-5 negativnih poena. Dozvoljeno je imati 9 ili 10 negativnih poena (nisam siguran), dakle 2-3 pitanja. Slično kao i u Srbiji.

Nakon položenog testa, dobija se uverenje od Dekre da je teorijski deo ispita položen. Ovo uverenje treba sačuvati, biće potrebno za kasnije. O tome u sledećem postu.