Kako pronaći mesto u vrtiću u Berlinu

Gostujuća blogerka Sonja piše o vrtićima u Berlinu. Prijatno čitanje.

Mesto u vrtiću je najbolje da potražite dok još čekate da Vam stigne Kita-Gutschein. Za ovo možete unajmiti i nekog agenta iz agencije koje se time bave ali to će Vas koštati minimalno 600 evra.

Imam dva potpuno različita iskustva što se tiče traženja vrtića:
Kada smo došli u Berlin rekli su nam da je praktično nemoguće naći mesto. Ja sam za mog sina koji je tada imao 3,5 godine našla vrtić u roku od nedelju dana po dolasku. 16 dana po dolasku u Berlin on je već krenuo u vrtić (u tom trenutku smo još čekali da dobijemo Kita-Gutschein tako da smo za tih 15 dana platili oko 350 evra, a od sledećeg meseca smo plaćali samo 23 evra taksu, jer je Gutschein počinjao od 1. sledećeg meseca).
Za ćerku, koja je u tom trenutku imala godinu i po dana, tražila sam vrtić 3 meseca.


Postoje različiti tipovi vrtića, zavisi od vas šta Vam se sviđa i šta želite za Vaše dete. Bilingualni, montesori, waldorf, veganski, vegetarijanski... šta god zamislite ima. Postoje i vrtići koji podsećaju na one na koje smo navikli u Srbiji gde sva deca moraju da spavaju kad je vreme za spavanje, gde se dolazi u određeno vreme itd.


Kada budete predavali dokumentaciju u Jugendamt-u za Kita-Gutschein, tražite od njih spisak vrtića u toj opštini. Dobićete spisak svih postojećih vrtića sa brojevima telefona i adresama. Ukoliko tražite vrtić u više različitih opština, moraćete u svaki Jugendamt posebno da odete, jer oni poseduju samo spiskove za njihovu opštinu. Jedan od linkova koji Vam može biti od pomoći je i link za direktnu pretragu slobodnih mesta https://www.berlin.de/sen/jugend/familie-und-kinder/kindertagesbetreuung/kitas/verzeichnis/
Na njemu ćete najbrže pronaći u kojem vrtiću ima slobodno mesto za Vaše dete i taj vrtić treba telefonskim putem da kontaktirate. Ukoliko ne nađete ni jedno slobodno mesto na datom linku, zovite vrtiće redom i raspitajte se da li slučajno ima mesta u tom vrtiću, a ako nema, da li znaju od kada će biti. Za sina koji je tada imao 3,5 godina sam imala sreće da je baš u blizini bio otvoren novi vrtić u kome je bilo mesta za decu od 3 godine pa naviše i da u tom vrtiću vaspitač priča engleski tako da sam se lako sa njim sporazumela. Kada sam tražila za ćerku od godinu ipo, nazvala sam oko dvadesetak vrtića.

Korisno bi bilo, ukoliko ne govorite najsjajnije nemački, da spremite sebi unapred šta ćete reći kada pozovete vrtić. Informacije koje oni traže su: starost deteta, datum od koga važi Kita-Gutschein i na koliko sati Vam je odobren. U nekim vrtićima Vas neće primiti ukoliko imate samo odobrenih 4-5h iako imaju mesta. Svaki vrtić ima svoj spisak čekanja ukoliko nema slobodnih mesta tako da prilikom tog razgovora pitajte, ukoliko Vam sami ne ponude, da Vas stave na spisak. Čim se oslobodi neko mesto zvaće Vas. Nemojte se iznenaditi ako Vam u nekim vrtićima kažu da će Vas staviti na spisak tek za sledeću godinu. Pazite i koji profil vrtića zovete. Pronađite na internetu kakav je to vrtić u koji želite da upišete Vaše dete, jer se može desiti da zovete turski ili španski vrtić, a da to i ne znate.

Kada konačno nađete slobodno mesto za Vaše dete pozvaće Vas na intervju. To što u vrtiću postoji slobodno mesto ne znači automatski da ćete ga baš Vi dobiti. Na intervju dolazite obavezno sa detetom kako bi vaspitač u vrtiću video da li se Vaše dete uklapa u profil tog vrtića, ali i vi kao kompletna
familija. Vi intervjuišete njih, a oni Vas i ukoliko se Vi njima dopadnete, kao i oni Vama, potpisujete ugovor. Zanimljivo je da ćete kao stranac mnogo lakše naći vrtić, jer dete treba što pre da stupi u proces integracije i učenja jezika pa grad Berlin, da bi podstaknuo vrtiće da primaju decu stranog porekla, daje vrtićima više para za decu u integraciji.

Pored standardnih vrtića, postoji i nešto što se zove Tagesmutter (dnevna majka). To su uglavnom osobe koje čuvaju do petoro dece kod svoje kuće, koje su specijalno opremile za tu svrhu. Spisak takođe možete preuzeti u Jugendamtu. Razlika između njih i vaspitača je što vaspitač mora da završi višu školu ili fakultet, a Tagesmutter pohađa samo kurs od 160h i obezbedi stan. Kita-Gutschein važi i za Tagesmutter i za vrtiće.

Puno sreće :-)

Vrtići u Nemačkoj - Berlin

Gostujuća blogerka Sonja piše o postupku upisivanja dece u vrtić u Berlinu. Prijatno čitanje.

U Berlinu, za razliku od Srbije, ne postoji podela na privatne i državne vrtiće već se svi vrtići finansiraju iz budžeta grada, a vi plaćate samo određeni procenat od ukupne cene koji Vam grad određuje. Ovaj članak se odnosi isključivo na Berlin jer u zavisnosti u kom delu Nemačke živite, drugačija je procedura. Dete može biti najmanje 8 nedelja staro da biste ga upisali u vrtić.

Imam dva deteta, tako da sam ovu proceduru prošla dva puta. Jedno je u datom momentu bilo starije od tri godine, a drugo mlađe od dve godine.

Da bi dete moglo da krene u vrtić potrebno je podneti zahtev za Kita-Gutschein u opštinskoj kancelariji za mlade (Jugendamt). Spisak opština možete naći na http://service.berlin.de/jugendaemter/ . Bez ovog dokumenta bi vrtić koštao oko 700 evra, i retko koji vrtić prima decu koja nemaju Kita-Gutschein.

Zahtev za Kita-Gutschein se podnosi najranije devet, a najkasnije dva meseca pre nego što dete krene u vrtić. Razlog tome je što sama procedura obrade zahteva traje od 6 do 8 nedelja. Ukoliko ste tek stigli u Nemačku i želite da Vaše dete odmah krene u vrtić postoji mogućnost da po ubrzanom postupku dobijete Kita-Gutschein. Na obrascu za Kita-Gutschein postoji polje u kom treba da navedete razlog ubrzanog postupka (npr. želim da se moje dete što pre socijalizuje, integriše i nauči jezik) i obavezno štiklirati polje na kom piše da ste tek došli u Nemačku.

Dokumentacija koja je potrebna:

1. Izvod iz matične knjige rođenih (međunarodni obrazac ili prevod na nemački ako je na ćirilici) za dete za koje podnosite zahtev za Kita-Gutschein;
2. Fotokopija Vašeg, partnerovog i detetovog pasoša kao i fotokopija Plave karte ili radne dozvole, u zavisnosti šta od ova dva dokumenta imate (za ova dokumenta mi niko nikada nije tražio prevod);
3. Popunjen obrazac za Kita-Gutschein (možete ga uzeti u Jugendamtu što toplo preporučujem jer je online upitnik malo konfuzan za razliku od ovoga u štampanoj formi). Ako želite da popunite online možete to uraditi na https://fms.verwalt-berlin.de/kita . Vodite računa da ovaj obrazac morate svakako odštampati jer ne postoji opcija online prijave;
4. Izvod o visini primanja za Vas i partnera/ku za kompletnu prethodnu godinu preveden na nemački;
5. Potvrda o prebivalištu (Anmeldebestätigung);
6. Potvrda da ste zaposleni ili dokaz o studiranju ili šta god da je razlog zbog koga Vaše dete treba da krene u vrtić (npr idete na kurs nemačkog jezika).


Kita-Gutschein možete dobiti na 4-5 sati (Halbtagsbetreuung), 5-7h (Teilzeitbetreuung), preko 7h (Ganztagsbetreuung) ili preko 9h (erweiterte Ganztagsbetreuung).
Ukoliko je samo jedan od roditelja zaposlen, a drugi nema nikakve dodatne obaveze i pri tom kući se ne govori nemački Vaše dete će dobiti Kita-Gutschein, ali samo na 4-5 sati ukoliko je dete mlađe od dve godine, a ako je starije od dve godine imate pravo na Kita-Gutschein na 5-7 sati. Ukoliko u međuvremenu postoji potreba za promenom dužine boravka u vrtiću morate podneti novi zahtev sa kompletnom dokumentacijom koju ste podnosili i prvog puta i voditi računa obavezno najmanje 2 meseca pre nego što do te potrebe dođe.


Kroz 6 do 8 nedelja poštom Vam stiže Kita-Gutschein u kom piše i koliku cenu vrtića plaćate (ona se određuje na osnovu Vaših primanja). Deca od 3 godine pa naviše plaćaju samo fiksno taksu za boravak deteta u vrtiću od 23 evra mesečno, a ispod tri godine u zavisnosti od primanja. Što Vam je veća plata, više ćete plaćati vrtić. Vodite računa da na cenu na koju plaćate vrtić za dete koje ima manje od tri godine morate dodati još 23 evra takse. Npr. ako piše da treba da plaćate 200 evra vrtić, dodajete na tu cifru još 23 evra takse i dobijate ukupnu cenu vrtića od 223 evra mesečno.


Kada sam podnosila zahtev za produženje Kita-Gutschein za mlađe dete, desilo mi se da Kita-Gutschein ni posle 10 nedelja nije stigao, a razlog tome je bilo leto kada svi mahom uzimaju odmore. Pošto sam tada već krenula na integracioni kurs nemačkog otišla sam direktno u Jugendamt i objasnila im da sam na vreme podnela zahtev i oni su ga istog dana obradili i poslali mi na mejl u roku od dva dana novi Kita-Gutschein za moju kćerku. Ukoliko se desi da Vam Kita-Gutschein ne stigne ni posle 8 nedelja, slobodno idite do Jugendamta i oni će ubrzati postupak.


Deo posla ste zavrsili, preostaje Vam samo još da nađete vrtić. :)

Posao u Nemačkoj za lekare - prvi deo

Kao autor ovog bloga imam čast da objavim prvi post gostujuće blogerke. Zamolio sam Mariju da iz ugla lekara napiše nešto o svojim iskustvima o traženju posla u Nemačkoj.
Autorski tekst prenosim bez izmena.
Prijatno čitanje.



Kada nakon višemesečnog snalaženja sa nemačkom birokratijom i iskustvo celog procesa od učenja
nemačkog jezika, traženja posla do čekanja ispred konzulata za vizu, čovek uspešno završi to
poglavlje u svom životu, može u miru da se okrene i porazmisli o svemu kroz šta je prošao, koliko je
emotivnog i materijalnog truda uložio i šta je dobio.

Lično smatram da je svakoj osobi ( u ovom slučaju lekaru ) koja se nalazi na ovakvom putu vrlo
važno da sakupi što više informacija, kako bi bila spremnija na sve što je čeka. Niko ne može umesto
vas da obavi neke stvari, ali ovakva pomoć je meni puno značila i trenutno ne vidim bolji način od
ovoga, da kao gostujući bloger napišem o svom iskustvu, kako bih i ja mogla drugima da pomognem i
na neki način se odužim svim ljudima koji su mi kroz svoja iskustva i iskustva drugih pomogli da
načinim prave korake.

Moja priča počinje novembra 2013. godine, kada sam aktivno počela sa učenjem nemačkog
jezika. U to vreme sam radila u Srbiji, u privatnoj bolnici i imala  vremena jedino nedeljom dvočas sa
profesorkom da organizujem. Počela sam učenje nemačkog bez ikakvog predznanja. Mesečni broj
časova koji sam imala je jako mali za nekoga ko želi što pre da nauči jezik i mora se dosta raditi
samostalno, ali nažalost, pored obaveza na poslu, nisam imala vreme za dodatno zalaganje.
Međutim, kada postavite sebi cilj i težite ka njemu, ne obeshrabrujete se proteklim vremenom i
sporim napretkom, već gledate samo napred i u jednom trenutku, kada primetite da je to taj pravi
trenutak kada morate nešto da promenite ili ćete ostati tu gde jeste, prelomite i donesite radikalnu
odluku - u mom slučaju je to bilo ostavljanje radnog mesta i odlazak na dvomesečnu praksu na
univerzitetsku kliniku u Nemačkoj sa uporedno organizovanim kursom nemačkog jezika.

1. jula 2014. godine u Heidelbergu, savršenom malom gradu u geografski najlepšem delu Nemačke,
počinje moje upoznavanje sa zemljom, ljudima, kulturom i svim prilikama i neprilikama koje jedna
strana država može ponuditi strancu koji ne govori savršeno njihov jezik, koji je temperamentom
drugačiji i potiče iz sredine gde je sve drugačije. To je prvi korak na koji svako naiđe, i pre nego što
se otisne iz  svoje zemlje, pitanje je da li je spreman da se integriše u novo društvo? Da li razume taj
narod i drugačiju kulturu? Svuda ćete čuti : "ma drugačiji su" i to ne treba shvatiti olako. Često to
čovek zanemari, misleći da on može na sve da se navikne i svuda da se uklopi. Moj savet je da se
prvo dobro informišete o zemlji u koju idete, a kada upoznate kulturu, lakše će biti i učenje tog
jezika.

Nakon dva meseca prakse u Heidelbergu, u Srbiji sam intenzivno nastavila sa učenjem jezika, a to
praktično znači:
- svaki dan, odmah nakon jutarnje kafe, 2 sata gramatika,
- aktivna pauza tj. gledanje serije na nemačkom sa slušalicama i punom koncentracijom na priču i radnju, onda
- čitanje novina ili bilo čega drugog minimum sat vremena, onda
- zaista prava pauza za ručak ili šetnju, pa
- nastavak učenja u vidu pisanja sastava, rešavanja gramatičkih testova na internetu i
- uveče gledanje filma ili opet serije.

Može se kombinovati tokom dana i sa nekim audio lekcijama, ukoliko su dostupne. Vreme
provedeno dnevno - min 8 sati aktivnog učenja jezika.  Jezik nije anatomija, ne može da se nauči za
vreme koje mi odredimo, mora se forsirati slušanje, koliko god to neproduktivno izgledalo.
Uz ovakav tempo uspela sam da nakon  mesec ipo dana  na Geteovom Institutu  položim B2.
Količina sreće i olakšanja koju sam osetila kada sam prvi put držala sertifikat u rukama, može se
porediti sa položenim poslednjim ispitom na medicini.

Nakon par dana odmora i uživanja u osećanju zadovoljstva, počela sam sa sastavljanjem
Bewerbunga (prijave za posao) i apliciranjem. Nije ni malo lako sastaviti dobar Bewerbung. Dosta primera ima na netu, u kombinaciji sa prevodom srpskog CV-a i motivacionog pisma, može nešto da se napravi. Važno je priložiti i prevod diplome, sa Haškim apostilom i pečatom sudskog tumača, kao i naravno B2
sertifikat kao dokaz poznavanja jezika. Ukoliko posedujete još neke sertifikate, za koje smatrate da su značajni u dobijanju posla, prevedite ih i priložite.

Moji prvi razgovori za posao su nastupili početkom decembra 2014, oko mesec dana nakon početka
traženja posla. Organizovala sam ih tako da sam u toku dve nedelje uspela sve da obavim i naravno
imala tako i priliku da proputujem dve trećine Nemačke. Obavezno vas pitaju zašto njihova klinika,
zašto njihova oblast i zašto Nemačka, koja iskustva imate, zašto vas da zaposlimo i da li ste upoznati
sa procedurom dobijanja licence u Nemačkoj, s obzirom da ste strani lekar.  Nisam nikada doživela
pitanje "koje su vaše mane" i ostala klasična HR pitanja, u medicini je izgleda malo drugačije. Važno
je da ste svesni činjenice, da koliko god vi bili kvalifikovani, ukoliko aplicira Nemac za istu poziciju, vi
nemate šanse, oni su po zakonu obavezni da zaposle Nemca. I to tako prihvatite kao definitivno.

Tako sam se i ja vratila nakon uzbudljivog putovanja po Nemačkoj u Srbiju, sa nadom da će se
uspešno sve završiti, ali nije - odgovori poslodavaca, koji su stizali, su bili negativni. Sve vreme pritom, ne
prestajem da pretražujem internet i šaljem Bewerbunge. Odličan sajt za lekare je kliniken.de, gde su
sve klinike u Nemačkoj izlistane po abecednom redu i krenete redom sa apliciranjem.

I sasvim slučajno pronađem školu iz Hanovera koja organizuje C1 medicinski nemački. Pristala sam
na usavršavanje jezika uz mogućnost traženja posla u vreme trajanja kursa. Lakše je putovati iz
Hanovera na razgovore za posao, nego iz Srbije…

Postoji dosta agencija u Nemačkoj koje se bave traženjem posla lekarima. Ne naplaćuju lekarima
usluge, vec klinikama kojima traže lekare. Nekome nađu posao, nekome ne, ne treba se osloniti na njih
naravno. Ali postoje kao opcija i treba  koristiti njihove usluge, ne koštaju. Samostalno traženje je
dosta naporno, puno košta, niko ne finansira putne troškove ( bar ne meni ) , ali je jedan od
osnovnih i nezaobilaznih puteva. Iskustva u traženju posla su vrlo različita, ja ovde prenosim
svoje. Proces je dugotrajan, pored novca trošite i strpljenje, nadu, emocije počinju da vam ometaju
razum, ali je istrajnost najvažnija, ja zaista nisam čula da neko nije našao posao, možda se oduži na
godinu dana, ali je ipak izvesno.

U sledećem postu napisaću šta je sve potrebno od dokumentacije u lekarskoj komori ( za
pokrajinu Niedersachsen ) kao i za apliciranje za vizu, malo konkretnije teme i postupci koji moraju da se obave.

Marija