Kupovina automobila u Nemačkoj

Čast mi je da predstavim novog gostujućeg blogera, Ugija, koji piše o svojim iskustvima kupovine automobila u Nemačkoj. Prijatno čitanje.

*   *   *

Pre ili kasnije, čovek dođe u situaciju da se odluči na kupovinu automobila. Mada to za Berlin ne mora nužno da bude tačno, jer sam upoznao ljude koji godinama žive ovde i koji su rekli da ne poznaju osobu koja poseduje automobil. Sve u svemu, ukoliko se ipak odlučite na ovaj korak, pokušaću u ovom članku da vam predstavim šta sve može da vas čeka na tom putu.

Prvo i osnovno što treba uraditi je, naravno, da pronađete željeni automobil. Postoje razni načini na koje možete da se upustite u potragu. Najpopularniji način je naravno pretraga na internetu i dva najpopularnija sajta za pretragu su: http://www.mobile.de/ i http://www.autoscout24.de/ i za njih je verovatno čulo dosta ljudi i u Srbiji. Ja sam lično najviše koristio autoscout24.de iz razloga što mobilna aplikacija ima lepši interfejs, čisto subjektivni razlog. Često neka kola iz mobile.de pretrage nisam viđao na autoscout24.de rezultatima pretrage i obrnuto. Tako da bi verovatno najbolje bilo da pratite zbivanje na oba sajta tokom potrage kako biste stekli što bolji uvid u ponudu.

Mimo pretrage po internetu vam naravno ostane da posećujete neke auto placeve u vašoj okolini (pogotovo ako ste zainteresovani za polovni automobil) ili da ciljano idete na sajtove / salone proizvođača automobila čiji polovan / novi model želite da uzmete. Generalni je savet da izbegavate auto placeve čiji vlasnici nisu Nemci.

Termin sa kojim ćete se tokom potrage verovatno često susretati je Jahreswagen. Primetićete da su im cene znatno niže od novih modela i ovi automobili spadaju u "najnovije polovnjake". Ovaj izraz u suštini znači da je automobil polovan, ali ne stariji od 12 meseci. Često ćete videti auto placeve, pa čak i auto salone koji prodaju isključivo Jahreswagen automobile. Ukoliko ciljate da vam kola budu skoro nova, a za nova možda nemate dovoljno novca, ova grupa automobila može da bude pravo mesto za potragu ne toliko starog modela koji se možda uklapa u vaš budžet.

Mimo ovih vozila, naravno, ostane vam standardan izbor - "standardan polovan" ili nov automobil. Tu odluku naravno svako odnosi na osnovu gomile faktora. Dalje će biti opisano šta vas čeka ako se opredelite za kupovinu novog automobila.

Da napomenem da tokom potrage za kolima obavezno zapitkujte sve što vas zanima o željenom automobilu. Zakažite probnu vožnju i probajte automobil, to je u Nemačkoj krajnje normalna stvar (za koju vam treba samo važeća nemačka vozačka dozvola), nećete ovde doživeti da vas ljudi gledaju popreko ili da će vam reći nešto tipa "ne možete vi da probate automobil, ali ako hoćete dovedite nekog majstora da ga pogleda na licu mesta". Za vaše novce možete da zanovetate koliko želite.

Nakon što ste pronašli vaš željeni automobil, sledeća stvar koju trebate da rešite je finansiranje. Najjednostavniji scenario je da imate dovoljno novca na vašem računu da celokupan iznos platite "u kešu". Alternativa tome je da podignete kredit kod banke, bilo na celokupnu sumu automobila ili na deo sume (ukoliko imate neko učešće). Prva i osnovna stvar koju trebate da znate u slučaju da želite da podignete (za automobil ili bilo kakav drugi) kredit kod banke: uslov da banka uopšte počne razmatra da vam odobri kredit jeste da imate dozvolu boravka u Nemačkoj koja traje barem onoliko koliko je trajanje kredita. To je apsolutni minimum i ispod toga ni jedna banka neće hteti da vas uzme u razmatranje. Neke banke čak ni to neće prihvatiti, već će vam tražiti da imate neograničen boravak u Nemačkoj. Ukoliko to imate, ima smisla da posetite banku u potrazi za kreditom, a ukoliko ne, plaćanje u kešu je jedina stvar koja vam preostane. Potraga za kreditom, uslovi i pravila su priča za sebe, to će verovatno biti objašnjeno u nekom zasebnom članku.

Ukoliko ste u načelu odlučili kod koje banke biste za vaš novi automobil podigli kredit, prestaje period potrage i dolazi vreme za akciju. U ovom momentu najbolje bi vam bilo da kontaktirate osobu / auto kuću / auto salon kod kojih planirate da uzmete automobil i da im javite da ste definitivno zainteresovani da kupite automobil i da biste u narednim danima otišli u banku da tražite kredit. Na ovu potvrdu svaki prodavac će vas uzeti za ozbiljno i sačuvaće vam željeni automobil na nekoliko dana kako biste vi uspeli da dobijete odgovor od banke da li će vam odobriti kredit ili ne.

Nakon što ste rezervisali automobil, pravac banka. Od momenta ulaska u banku (na zakazan termin) do momenta kada vam je kredit odobren doslovno prođe pola sata. Službenik će jednostavno da proveri da li ste sposobni za kredit u iznosu i po uslovima koje ste dogovorili i ako dobije potvrdu, ostane samo da potpišete par papira i to je sve. Jedna od stvari koje će vam svaka banka tražiti kao uslov za kredit jeste da nova kola morate da osigurate punim kasko osiguranjem. Kompanija kod koje sam ja osigurao svoja je AllSecur. Ugovor o kasko osiguranju je moguće u potpunosti sklopiti online i toplo preporučujem sajt http://www.check24.de/ što je verovatno i najjednostavniji način.

Ovo je sada momenat kada morate da budete oprezni i da mudro pregovarate sa bankom. Moja banka je meni ponudila solidno nisku kamatu (u poređenju sa nekim keš kreditima) pod izgovorom da je to eto baš za auto kredit. Možda je ta kamata bila niska upravo iz tog razloga, moguće. Međutim, kada im kažete da vam to treba za automobil, dolazite u problem gde banka insistira da nakon kupovine automobila morate da im predate original papira koji se zove Fahrzeugbrief (koji se sastoji iz dva dela - Teil I i Teil II). Fahrzeugbrief je "sveti" papir koji ćete dobiti nakon kupovine kola i koji u Nemačkoj određuje vlasnika kola. Dakle - ko poseduje Fahrzeugbrief je vlasnik kola, ne onaj čije ime piše na papiru (da, to doslovno znači ako ja imam Fahrzeugbrief od Petra Petrovića, ja sam vlasnik kola iako je Petrovo ime na tom papiru). Dakle, pošto je banka dala kredit za kola, ona želi taj papir u svom vlasništvu kao osiguranje da ima šta da konfiskuje ukoliko vi iz nekog razloga prestanete da isplaćujete kredit. Papir ostaje kod njih do potpune isplate kredita, nakon čega ga vi dobijate u svoje vlasništvo. Ukoliko pak ne kažete banci za šta će vam kredit (što sam i sam trebao da uradim) ovaj sveti papir će biti u vašem vlasništvu, a vi pravi vlasnik svojih kola. Doduše, kamata bi vam verovatno bila nešto viša, ali to je sada stvar vaše odluke i pregovaračkih sposobnosti sa bankom.

Fahrzeugbrief Teil II

Nakon što vam je banka odobrila kredit, postoje dva načina da platite prodavcu. Logičan put je da sumu (zajedno sa vašim učešćem) banka uplati prodavcu ako će već da dobije Fahrzeugbrief u svoje vlasništvo. U mom slučaju se desila najnelogičnija stvar koja se na kraju ispostavila kao bezazlena - banka je kreditnu sumu uplatila na moj tekući račun, ja uplatio prodavcu (što se u Nemačkoj vodi kao da si auto ti platio kešom, a ne finansirao), a banka dobila Fahrzeugbrief, jer su me nasamarili. Vi budite mudri i odaberite pravi put.

Kupovina automobila se, ukoliko ga kupujete kod auto kuće kao što sam ja, obavlja u dve faze. Auto kuća je tražila prvo uplatu 10% vrednosti automobila kao potvrdu za narudžbinu. Nakon uplate, poštom dobijate od auto kuće papire od kola koja su vam potrebna da ih prijavite kao vaša (u mom slučaju poštom, jer sam kola pazario 200km od mesta stanovanja). Kada imate te papire, potrebno je da odete u ustanovu koja se zove Kfz Zulassungsbehörde (u Berlinu na ovoj adresi), prijavite automobil kao vaš i dobijete registarske tablice. To je jednostavan proces koji se odradi prilično brzo kada dođete na red. Predate im sve papire od kola koja ste dobili zajedno sa vašom nemačkom vozačkom dozvolom i sve je gotovo za nekih 5 minuta. To će vas koštati nekih 20-ak evra. Nakon toga odlazite u radnje koje se uvek nalaze u blizini pomenute ustanove i koje izrađuju registarske tablice. Možete odabrati nasumičnu kombinaciju slova i brojeva ili poručiti neku po vašoj želji. Porudžbina željenih tablica će vas koštati nekih 15-ak evra. Sama izrada tablica oko 35-40 evra. 

Nakon što se sve ovo uradi, trebalo je samo da uplatim preostalu sumu za kola i odem po njih. Sva dokumenta od Kfz Zulassungsbehörde, od kojih je jedan tzv. Fahrzeugschein (nešto slično srpskoj saobraćajnoj dozvoli), uključujući registarske tablice nosite sa sobom i odlazite kod prodavca gde ćete zvanično da potpišete ugovor i dobijete ključeve i vašeg novog četvorotočkaša. Čestitam!

Fahrzeugschein, tj. vozačka dozvola

Stvari koje bih da napomenem na kraju i koje trebate imati u vidu prilikom kupovine kola. Skoro svaki (da ne tvrdim napamet da je baš svaki) novi automobil dolazi sa letnjim gumama. Dakle, ako kupujete automobil zimi (moj slučaj), obavezno računajte na to da ćete morati kupiti i nove četiri zimske ili univerzalne gume, kako god više preferirate. Dobro je poznato da su kola stalni trošak, a od sigurnih troškova sa kojima ćete se često sretati (mimo goriva) je osiguranje i porez na automobil. Porez na automobil je stvar koja se u Nemačkoj plaća carini (Zollamt) jednom godišnje, a iznos poreza varira od modela do modela. Neki faktori koji utiču na finalni iznos jeste to koji tip goriva automobil troši automobil, koji motor poseduje, kolike su emisije CO2, kubikaža. http://www.kfz-steuer.de/kfz-steuer_pkw-text.php je ne tako lep, ali informativan sajt gde možete za određeni model da proverite koliki bi bio godišnji porez za određeni automobil. Za nov SUV možete da računate oko 120 evra za godinu dana. Pored poreza ostane još kasko osiguranje koje možete grubo da računate da iznosi oko 100 evra mesečno.

Srećno u izboru i kupovini vašeg novog automobila, nadam se da vam je ovaj članak dao makar mali uvid u ono šta vas čeka na ovom putešestviju.

Posao u Nemačkoj za lekare - prvi deo

Kao autor ovog bloga imam čast da objavim prvi post gostujuće blogerke. Zamolio sam Mariju da iz ugla lekara napiše nešto o svojim iskustvima o traženju posla u Nemačkoj.
Autorski tekst prenosim bez izmena.
Prijatno čitanje.



Kada nakon višemesečnog snalaženja sa nemačkom birokratijom i iskustvo celog procesa od učenja
nemačkog jezika, traženja posla do čekanja ispred konzulata za vizu, čovek uspešno završi to
poglavlje u svom životu, može u miru da se okrene i porazmisli o svemu kroz šta je prošao, koliko je
emotivnog i materijalnog truda uložio i šta je dobio.

Lično smatram da je svakoj osobi ( u ovom slučaju lekaru ) koja se nalazi na ovakvom putu vrlo
važno da sakupi što više informacija, kako bi bila spremnija na sve što je čeka. Niko ne može umesto
vas da obavi neke stvari, ali ovakva pomoć je meni puno značila i trenutno ne vidim bolji način od
ovoga, da kao gostujući bloger napišem o svom iskustvu, kako bih i ja mogla drugima da pomognem i
na neki način se odužim svim ljudima koji su mi kroz svoja iskustva i iskustva drugih pomogli da
načinim prave korake.

Moja priča počinje novembra 2013. godine, kada sam aktivno počela sa učenjem nemačkog
jezika. U to vreme sam radila u Srbiji, u privatnoj bolnici i imala  vremena jedino nedeljom dvočas sa
profesorkom da organizujem. Počela sam učenje nemačkog bez ikakvog predznanja. Mesečni broj
časova koji sam imala je jako mali za nekoga ko želi što pre da nauči jezik i mora se dosta raditi
samostalno, ali nažalost, pored obaveza na poslu, nisam imala vreme za dodatno zalaganje.
Međutim, kada postavite sebi cilj i težite ka njemu, ne obeshrabrujete se proteklim vremenom i
sporim napretkom, već gledate samo napred i u jednom trenutku, kada primetite da je to taj pravi
trenutak kada morate nešto da promenite ili ćete ostati tu gde jeste, prelomite i donesite radikalnu
odluku - u mom slučaju je to bilo ostavljanje radnog mesta i odlazak na dvomesečnu praksu na
univerzitetsku kliniku u Nemačkoj sa uporedno organizovanim kursom nemačkog jezika.

1. jula 2014. godine u Heidelbergu, savršenom malom gradu u geografski najlepšem delu Nemačke,
počinje moje upoznavanje sa zemljom, ljudima, kulturom i svim prilikama i neprilikama koje jedna
strana država može ponuditi strancu koji ne govori savršeno njihov jezik, koji je temperamentom
drugačiji i potiče iz sredine gde je sve drugačije. To je prvi korak na koji svako naiđe, i pre nego što
se otisne iz  svoje zemlje, pitanje je da li je spreman da se integriše u novo društvo? Da li razume taj
narod i drugačiju kulturu? Svuda ćete čuti : "ma drugačiji su" i to ne treba shvatiti olako. Često to
čovek zanemari, misleći da on može na sve da se navikne i svuda da se uklopi. Moj savet je da se
prvo dobro informišete o zemlji u koju idete, a kada upoznate kulturu, lakše će biti i učenje tog
jezika.

Nakon dva meseca prakse u Heidelbergu, u Srbiji sam intenzivno nastavila sa učenjem jezika, a to
praktično znači:
- svaki dan, odmah nakon jutarnje kafe, 2 sata gramatika,
- aktivna pauza tj. gledanje serije na nemačkom sa slušalicama i punom koncentracijom na priču i radnju, onda
- čitanje novina ili bilo čega drugog minimum sat vremena, onda
- zaista prava pauza za ručak ili šetnju, pa
- nastavak učenja u vidu pisanja sastava, rešavanja gramatičkih testova na internetu i
- uveče gledanje filma ili opet serije.

Može se kombinovati tokom dana i sa nekim audio lekcijama, ukoliko su dostupne. Vreme
provedeno dnevno - min 8 sati aktivnog učenja jezika.  Jezik nije anatomija, ne može da se nauči za
vreme koje mi odredimo, mora se forsirati slušanje, koliko god to neproduktivno izgledalo.
Uz ovakav tempo uspela sam da nakon  mesec ipo dana  na Geteovom Institutu  položim B2.
Količina sreće i olakšanja koju sam osetila kada sam prvi put držala sertifikat u rukama, može se
porediti sa položenim poslednjim ispitom na medicini.

Nakon par dana odmora i uživanja u osećanju zadovoljstva, počela sam sa sastavljanjem
Bewerbunga (prijave za posao) i apliciranjem. Nije ni malo lako sastaviti dobar Bewerbung. Dosta primera ima na netu, u kombinaciji sa prevodom srpskog CV-a i motivacionog pisma, može nešto da se napravi. Važno je priložiti i prevod diplome, sa Haškim apostilom i pečatom sudskog tumača, kao i naravno B2
sertifikat kao dokaz poznavanja jezika. Ukoliko posedujete još neke sertifikate, za koje smatrate da su značajni u dobijanju posla, prevedite ih i priložite.

Moji prvi razgovori za posao su nastupili početkom decembra 2014, oko mesec dana nakon početka
traženja posla. Organizovala sam ih tako da sam u toku dve nedelje uspela sve da obavim i naravno
imala tako i priliku da proputujem dve trećine Nemačke. Obavezno vas pitaju zašto njihova klinika,
zašto njihova oblast i zašto Nemačka, koja iskustva imate, zašto vas da zaposlimo i da li ste upoznati
sa procedurom dobijanja licence u Nemačkoj, s obzirom da ste strani lekar.  Nisam nikada doživela
pitanje "koje su vaše mane" i ostala klasična HR pitanja, u medicini je izgleda malo drugačije. Važno
je da ste svesni činjenice, da koliko god vi bili kvalifikovani, ukoliko aplicira Nemac za istu poziciju, vi
nemate šanse, oni su po zakonu obavezni da zaposle Nemca. I to tako prihvatite kao definitivno.

Tako sam se i ja vratila nakon uzbudljivog putovanja po Nemačkoj u Srbiju, sa nadom da će se
uspešno sve završiti, ali nije - odgovori poslodavaca, koji su stizali, su bili negativni. Sve vreme pritom, ne
prestajem da pretražujem internet i šaljem Bewerbunge. Odličan sajt za lekare je kliniken.de, gde su
sve klinike u Nemačkoj izlistane po abecednom redu i krenete redom sa apliciranjem.

I sasvim slučajno pronađem školu iz Hanovera koja organizuje C1 medicinski nemački. Pristala sam
na usavršavanje jezika uz mogućnost traženja posla u vreme trajanja kursa. Lakše je putovati iz
Hanovera na razgovore za posao, nego iz Srbije…

Postoji dosta agencija u Nemačkoj koje se bave traženjem posla lekarima. Ne naplaćuju lekarima
usluge, vec klinikama kojima traže lekare. Nekome nađu posao, nekome ne, ne treba se osloniti na njih
naravno. Ali postoje kao opcija i treba  koristiti njihove usluge, ne koštaju. Samostalno traženje je
dosta naporno, puno košta, niko ne finansira putne troškove ( bar ne meni ) , ali je jedan od
osnovnih i nezaobilaznih puteva. Iskustva u traženju posla su vrlo različita, ja ovde prenosim
svoje. Proces je dugotrajan, pored novca trošite i strpljenje, nadu, emocije počinju da vam ometaju
razum, ali je istrajnost najvažnija, ja zaista nisam čula da neko nije našao posao, možda se oduži na
godinu dana, ali je ipak izvesno.

U sledećem postu napisaću šta je sve potrebno od dokumentacije u lekarskoj komori ( za
pokrajinu Niedersachsen ) kao i za apliciranje za vizu, malo konkretnije teme i postupci koji moraju da se obave.

Marija