Struja, gas, kablovska, mobilni

Malo o računima ...

STRUJA
Da biste bili redovni potrošač struje, potrebno je sa protokolom o primopredaji stana ("Wohnungsübergabeprotokoll") otići do izabranog snabdevača struje ili gasa (najveći u Berlinu su Vattenfall i Gasag, ali ima i manjih) i zaključiti ugovor o isporuci struje/gasa. Naravno, dobro bi bilo proveriti uslove koje nude i uporediti sa ostalim snabdevačima koji na vašem području nude te usluge.

Inače, struja je u Nemačkoj prilično skupa. Kada kažem skupa, to znači da je cena jednog KWh oko 30 evrocenti, tj 36 dinara. Struja je skupa iz više razloga - Nemačka nastoji da potrošnju energije smanji u cilju smanjenja emisije štetnih gasova, stimulišući okretanje prema tzv. zelenoj energiji, obnovljivim izvorima (vetar, sunce, biomasa) što zahteva ogromne investicije, a pre nekoliko godina (mislim posle zemljotresa i havarije elektrane u Fukušimi) doneta je politička odluka da se postepeno obustavi upotreba nuklearne energije.

Što se tiče obračuna i plaćanja električne energije, vrlo je jednostavno. Naime, stanar (dakle NE vlasnik) mora da ode i prijavi se kod izabranog snabdevača struje kao potrošač. I svi računi glase na stanara, a ne na vlasnika. Za prijavljivanje je dovoljna samo prijava prebivališta (iz opštine), pasoš i protokol o primopredaji stana, tj useljenju. Ja sam nosio i ugovor o zakupu stana sa sobom, ali nije bio potreban. Izabrao sam tarifu po kojoj ću plaćati struju (ima 2-3, zavisno od potrošnje i vrste struje koju koristite) i potpisao ugovor. Par dana posle toga, dobio sam pismo tj obaveštenje o izabranoj tarifi i potvrdu ugovora.

Moram da napomenem, dok se ne prijavite, vi u stanu imate struje, koju redovno trošite, a snabdevač počinje da vam obračunava potrošnju od onog stanja strujomera koje je evidentirano na protokolu o primopredaji stana.

Struja se plaća paušalno tokom godine, a onda u januaru ili februaru se očitavaju sva brojila i doplaćuje razlika između stvarno potrošene energije i paušalno uplaćenog iznosa. Da, struja se očitava jednom godišnje. Kako oni procenjuju koliko ću ja potrošiti? Poznato je za šta se struja koristi (da li za kuvanje, zagrevanje vode, ili samo za svetlo/frižider/laptop) u kojem stanu i pretpostavljam da operateri imaju mogućnost da provere i raniju potrošnju istog brojila, ako je i prethodni stanar bio njihov klijent.
Ono što je interesantno, je da sam poštom dobio i izvode iz nekoliko zakona koji se tiču načina obračuna električne energije, šta je sve sadržano u ceni i objašnjenje o poreklu struje koju trošim. Od onih 30 evrocenti/KWh, nekih 42% su razni državni nameti (PDV, stimulacija za obnovljive izvore energije, korišćenje prenosnog sistema isl) a ostatak odlazi isporučiocima. Dakle vrlo slično kao u Srbiji.
Poreklo tj bolje rečeno sastav struje je procenat struje po izvorima. Prosto rečeno, u tarifi koju sam izabrao, koji procenat struje potiče od fosilnih goriva, hidroenergije, biomase, nuklearne energije itd.

Samo tarifiranje je krajnje jednostavno. Dakle, mesečno se plaća 5-8e fiksno (zavisno od tarife) plus potrošnja. To je sve. I tako operater zna i može da proceni koliko ću ja trošiti struje u sledećih godinu dana. Čak i kada sam novi potrošač. I evo, ove godine početkom februara su bili da očitavaju struju (inače strujomer stoji u mom predsoblju, potpuno blesavo, i onda neko mora da bude kod kuće i pusti radnike da očitaju struju ili da ostavite ključ komšiji od poverenja...) i dobio sam obračun za prošlu godinu, koji je odstupao od paušalnog iznosa manje od 10%, u moju korist. Vratili su mi više uplaćen novac u roku o 10 dana. Bez kamate.

GAS
Ako u stanu imate sproveden gas, to znači da morate da se prijavite i kao potrošač gasa. Postupak je gotovo identičan kao za električnu energiju, merač gasa je takođe u stanu, stanje se očitava jednom godišnje, u međuvremenu se plaća paušalno.
Razlike - postoji samo jedna tarifa, i nije tako lako lično utvrditi potrošnju, jer se fakturiše u isporučenim KWh, pri čemu potrošnja varira sezonski i u zavisnosti od nekih faktora, ko troši gas u Srbiji zna o čemu pričam, dobio sam uputstvo za pretvaranje kubika gasa (piše na meraču potrošnje) u KWh, formula je na pola strane, odustao sam posle pročitana 2 reda...
Negde u martu sam dobio obračun za utrošen gas tokom prošle godine, morao sam da doplatim nekih ... 7-8e.
Na osnovu par meseci iskustva sa šporetom na gas i protočnim grejačem za vodu, mogu da zaključim da to uopšte nije loše i u Nemačkoj se isplati, više nego npr šporet i bojler na struju.


KABLOVSKA
Ovde je vrlo zanimljiva tržišna situacija. Naime, kao i u Srbiji, tržište je liberalizovano, pa postoji više kablovskih operatera. Zavisno od pokrajine, postoji 1-2 operatera kablovske televizije. Najveći, KabelDeutschland, vlasništvo je Vodafona. U Berlinu je prisutan i TeleColumbus, zavisno od dela grada. Zanimljivo je da u pokrajini Baden-Würtemberg postoji samo jedan operater, i to u vlasništvu pokrajine - BW Kabel.
Ugovor se zaključuje na minimalno dve godine, i posle isteka automatski produžava. Ono što je mene iznenadilo je da cena usluga nakon isteka ugovorne obaveze VEĆA nego tokom tog perioda. Dakle neka vrsta kazne za verne korisnike ?! Stvarno ne razumem tu logiku i ne znam šta se dešava ako npr otkažem ugovor posle isteka ta 2 meseca i onda se prijavim ponovo, sa istim ili drugim paketom...
Inače svoj ugovor sam zaključio preko interneta, pošiljka (kablovski modem, set-top-box, kablovi) mi je stigla u roku od 3dana, ali u tom momentu nisam imao nalepnicu na sandučetu (početnička greška!) jer sam se tek uselio u stan i poštar je vratio pošiljku nazad KabelDeutschlandu i tu je bio početak tri nedelje bez interneta za mene. Ja sam uzaludno čekao više od nedelju dana da paket stigne, možda im treba vremena da sve to pošalju, evo valjda će sutra stići... i ništa.
Nazvao sam call centar. Operater mi je rekao da je tražio da mi se ponovo pošalje paket i paket je zaista stigao posle 3dana, ali dan kasnije stiže i obaveštenje da moram da im vratim taj isti paket, jer je ugovor sa mnom raskinut?!
Šta se zapravo dešavalo? Kada su u KabelDE videli da "primalac ne postoji" oni su raskinuli ugovor sa mnom, iako sam ja zvao njihov call centar i sve lepo objasnio. Ne vredi. Imaju pravilo i drže se toga. U tom momentu sam shvatio da imam posla sa Nemcima, koji, iako vrlo organizovani, imaju svoja pravila i (skoro) UVEK ih poštuju. Odnosno, imaju sistem i od njega ne odstupaju. Dakle ja sam bio označen kao nepostojeći primalac i oni su raskinuli prvobitni ugovor.
U međuvremenu sam ja, očekujući paket, zakazao dolazak instalatera koji je trebalo da aktivira priključak. Pre nego što je on došao ja sam morao da vratim taj paket nazad. Instalater je priključio sve što treba i ostavio mi neki kablovski modem, na privremenu upotrebu.
Posle još 3 poziva call centru, napokon sam uspeo da se objasnim sa njima šta mi treba i šta treba da radim dalje. Stigao mi je i treći paket, ja sam vratio modem koji mi je instalater ostavio, aktivirao svoj priključak  i posle SAMO malo više od tri nedelje imao internet.

VAŽNO - Prva stvar koju treba uraditi prilikom useljenja u stan u Nemačkoj je da zalepite nalepnicu sa imenom i prezimenom na sanduče.
Osim ako ste u podnajmu (tzv. Untermiete) i pravi stanar vam to ne dopušta. U tom slučaju pišete svoju adresu, a ispod imena i prezimena upišete - BEI <prezime-na-sandučetu>. Npr
Petar Petrović (bei Schmidt),
Berliner str. 123,
12345 Berlin.


MOBILNI
Kao i u Srbiji, i u Nemačkoj postoji nekoliko operatera mobilne telefonije. I svi oni nude razne pakete, sa i bez telefona, pre- i post-paid. Da biste zaključili ugovor o post-paid, morate imate boravišnu dozvolu koja važi minimalno do isteka ugovora, što u momentu dolaska u zemlju ja nisam imao (samo 3-mesečna viza iz ambasade), pa sam uzeo prepaid broj, koji je u principu kao postpaid, jer svakog meseca mora da se uplati minimalno 10e dopuna. Ima i tarifa koje to ne zahtevaju, ali prvog dana kada sam direktno sa aerodroma došao u centar, nisam ni pomislio na tako nešto.
Za postpaid, čest je slučaj (bar kod velikih operatera - vodafone i O2, tj španska Telefonica) da se plaća i priključak - 30e. Povremeno budu neke akcije kada se to ne plaća, pa vredi iskoristiti. Ili prijava preko interneta, kada je priključenje takođe besplatno.

NAPOMENA
Sve račune moguće je platiti elektronski, trajnim nalogom, što savetujem svima, jer su rokovi plaćanja različiti (početak, sredina, kraj meseca, kako koji operater/isporučilac). Neki to i zahtevaju, npr telekomunikacione kompanije. Takođe, prilikom zaključivanja skoro svakog ugovora, traži se potpis tj odobrenje da firma (npr telekomunikaciona kompanija) može da zatraži vaš Schufa (kreditni) rejting. Ovo nije ništa neuobičajeno, ali kompanije ne samo da mogu da pročitaju vaš rejting, već u slučaju neplaćanja računa ili neredovnog plaćanja, prijave to Schufi (kreditnoj agenciji) koja onda snižava vaš kreditni rejting, što opet utiče da teže (ili uopšte ne) dobijate kredit kod banke ili vam odobre kredit pod lošijim uslovima.

Iznajmljivanje stana - papirologija

U prethodnom postu pisao sam o traganju za stanom. Tema ovog posta je - kompletna papirologija za konkurisanje za iznajmljivanje stana kao i postupak kod useljenja u novi stan.

Otići na razgledanje stana je prilično zanimljivo, čovek se zaista nagleda svega.
Npr stari stanovi, tzv. Altbau, sa plafonima visine skoro 4m (da, jedan je bio 3,80m), uskim spavaćim sobama u koje možete da birate da li ćete staviti garderober, veliki krevet ili ćete moći da priđete prozoru (nikako ne može sve od toga), sa predsobljima gde iznad vrata postoji "bunker", tj drvena ploča koja služi kao dodatni skladišni prostor i ceo stan čini još ružnijim, sa parketom tačnije rečeno brodskim podom koji škripi, sa drvenim stepenicama u hodniku koje su uske i takođe škripe, sa balkonom koji je dovoljan za dve male saksije i kanticu za zalivanje.
Ili novi stanovi (građeni 80ih pa naovamo), koji su uglavnom gotovo na izlazu iz grada, ali imaju podno grejanje, terasu normalne veličine, ili čak dve, plafone od 2,60m, veliku i opremljenu kuhinju (sa sve belom tehnikom), podrum, biciklanu, ostavu za dečija kolica, igralište za decu i baštu na placu itd. Takve lokacije su pune zelenila, mirne i bez puno saobraćaja, ali i relativno lošije povezano javnim prevozom sa centrom grada.

Ili stanovi u blokovima iz vremena DDR-a, naravno samo u bivšem istočnom Berlinu, koji mogu biti odlični, prostrani i lepo sređeni, ali isto tako mogu biti i vrlo zapušteni i nepraktični, bez terase i u lošim zgradama.
Ili nešto između.

Koliko god to bilo interesantno, kada sam ja gledao stanove, nisam mogao sebi da dopustim luksuz da traćim vreme i morao sam dobro da se organizujem da stignem da obiđem što više stanova i da pošaljem što više prijava ako mi se svide ti stanovi.

Odredio sam sebi kriterijume i posle razgledanja sastavljao prijave i isto veče slao.

E sad, tema posta - šta je potrebno za konkurisanje za stan?
Kao što sam pomenuo u prethodnom postu, u velikim gradovima u Nemačkoj postoji tzv. "Wohnungnot" tj manjak stanova. Prosto rečeno, potražnja za stanovima je veća od broja stanova u ponudi za iznajmljivanje.

To stavlja vlasnike u povoljan položaj, pa uglavnom mogu da biraju kome će izdati stan. S obzirom da su vlasnici obično kompanije ili grad Berlin, ređe fizička lica, onda je osnovni i najbitniji kriterijum platežna sposobnost stanara. Kao dokaz, najčešće se traži sledeće
- pasoš, tj lična isprava, naravno;
- popunjen nezvanični obrazac tj lični podaci i podaci osoba koje će živeti u stanu (i za decu ako ih imate), kućni ljubimci (ako je dozvoljeno), napomena ako ste muzičar (valjda zbog buke, nisam pitao) ili ćete obavljati neku poslovnu delatnost u stanu, valjda zbog poreza, visina zarade i visina kredita koje imate i kada ističu itd.

- platni listić za poslednje tri zarade ili ugovor o radu, npr za mene je to bilo dovoljno, jer prvi put počinjem da radim u Nemačkoj;
- izveštaj kreditnog biroa kao dokaz da imam prihvatljiv bonitet ("Kreditwürdigkeit"), tzv. SCHUFA;
- potvrda prethodnog stanodavca da ne dugujem za stanarinu i koliko redovno plaćam svoje obaveze (na nemačkom je to - Mietschuldenfreiheitsbescheinigung - inače najduža reč koju sam koristio u praksi);

Mietschuldenfreiheitsbescheinigung - potvrda da ne dugujete za stanarinu

Najbitniji deo Schufa izveštaja - Score, tj. verovatnoća da ćete vratiti kredit

Meni je ovo izgledalo potpuno neverovatno, kako oni mogu da traže da znaju moju finansijsku situaciju, šta njih briga, zar to nije narušavanje privatnosti ... međutim, raspitao sam se i shvatio da se sve to traži, skoro bez izuzetka, kada je u pitanju iznajmljivanje stanova. Neki idu čak toliko daleko da uslovljavaju da vam Warmmiete (stanarina+komunalije) bude max 1/3 neto zarade.
U čemu je stvar ?
U Nemačkoj je odnos stanodavac-stanar veoma detaljno uređen, upravo zbog toga što veliki broj ljudi iznajmljuje stanove. A Nemci ionako za sve imaju zakon...
Taj zakon (našao sam ga negde na engleskom, ali nisam čitao, predugačak je) štiti stanare, ali i stanodavce. Bez obzira na to, stanar koji se useli u neki stan, ne može biti izbačen iz njega tako jednostavno, već samo pod određenim uslovima. Čak i ako ne plaća stanarinu, tek posle tri pismene opomene stanodavac može da pokrene spor pred sudom, koji može da potraje i više od godinu dana, za koje vreme stanodavac ima troškove advokata, komunalija, a nema prihoda od stana. Zato se stanodavci obezbeđuju time što traže dokaz o solidnom finansijskom stanju stanara. Stvari jednostavno tako funkcionišu u Nemačkoj.

Par reči i o parama. Naime, prilikom useljavanja u stan, plaća se depozit stanodavcu, maksimalni iznos je 3 (tri) mesečne stanarine i služi za pokrivanje eventualne štete ili sređivanje stana nakon iseljenja stanara, ako ga on ne okreči (obično ova obaveza stoji u ugovoru). Zakon kaže i da stanar ima pravo da depozit uplati u tri jednake mesečne rate.
Provizija agenata za nekretnine je po zakonu maksimalno 2 (dve) mesečne stanarine plus PDV 19% što je 2,38 stanarina.
Na to dodajte i stanarinu za prvi mesec, koja se takođe plaća pre useljenja.
Ukupno, to je 6,38 x mesečni iznos rente, za useljenje. Nije mala cifra, imajući u vidu da su stanovi u Berlinu 350e (lošiji stan u ne baš sjajnom kraju), pa naviše.

Ovo može da bude manje ako imate sreće i nađete stan bez agenta i dogovorite se sa stanodavcem da depozit isplatite u tri rate. Mislim da čak i zakon obavezuje stanodavca da vam to omogući. U tom, najboljem slučaju, za prvi mesec je to "samo" dvostruki iznos stanarine.

Kada sam posle blizu 17-18 pogledanih stanova i nekih 9-10 poslatih prijava (sa celokupnom dokumentacijom) za iznajmljivanje stana, najzad primio poziv jedne agentice koja mi je ponudila ugovor, nisam mogao da verujem da se mojoj potrazi za stanom i mukama najzad bliži kraj.

Sledilo je potpisivanje ugovora, plaćanje provizije agentici i depozita.

Ali to nije sve. Preuzimanje ključeva je ovde poseban događaj. U mom slučaju, bili su prisutni
- predstavnik stanodavca (inače čovek je vlasnik nekoliko stotina stanova koje iznajmljuje),
- predstavnik firme kojoj uplaćujem stanarinu i koja brine o zgradi (tzv. Hausverwaltung Firma),
-agentica za nekretnine, navodno da štiti moje interese (ovaj deo mi baš i nije bio jasan ali ajde, kad je već rekla da će doći, valjda kao svedok, šta li... ),
- stanar tj ja naravno.

Postupak je sledeći - tek kada smo svi prisutni, počinje se sa očitavanjem stanja svih brojila - za gas, za struju, za grejanje - kalorimetar na svakom radijatoru i podaci se unose u tzv. Wohnungsübergabeprotokoll - protokol o preuzimanju stana.


To je to.

Bar što se tiče samog stana.

Dalje predstoji prijavljivanje nove adrese u Bürgeramt, tj opštini (o tome sam već pisao ranije), zatim zaključivanje ugovora za isporuku struje i gasa sa kompanijama-isporučiocima, pa uvođenje kablovske tj. interneta.
O tome u sledećem (kraćem) postu.

Kako iznajmiti stan u Berlinu

Jedna od najtežih stvari koje sam morao da uradim po dolasku u Nemačku je iznajmljivanje stana.
Nekome ko nije živeo u inostranstvu, ovo mora da zvuči čudno, kao šta tu ima komplikovano, javiš se na oglas, pogledaš stan i ako ti se sviđa daš depozit i platiš prvi mesec i možeš da se useliš.
Da, tako nekako funkcionišu stvari u SR, bar u NS i BG.

U Nemačkoj je malo drugačije. I moram da kažem, dosta teže.

Najpre, potražnja za stanovima je u velikim gradovima (pogotovo Minhen, Hamburg, Berlin, Frankfurt, za ostale ne znam) veća nego ponuda. To znači da se za jedan stan, pogotovo ako je u nekom atraktivnijem delu grada, u terminu za razgledanje pojavi po 30 i više zainteresovanih.
Drugo, u Nemačkoj iz raznih istorijskih i ekonomskih razloga, većina ljudi (oko 60%) nema nekretninu u vlasništvu, već iznajmljuje stan.
Treće, zbog velikog broja ljudi koji iznajmljuju stanove, zakon koji reguliše taj odnos (stanodavac-stanar) je veoma detaljan i u nekim delovima restriktivan prema stanodavcima, npr. stanodavac može raskinuti ugovor o iznajmljivanju stana samo ako će on ili neko od članova njegove uže porodice da živi u njemu, i to mora da dokaže. Ili u slučaju nekih ozbiljnih problema koje stanar pravi. Ili ako ne plaća redovno stanarinu, ali tada to ide na sud, pa traje godinu-godinu ipo do faktičkog iseljenja. To znači da su stanodavci (u Berlinu je to često grad, tj opština ili neka kompanija koja poseduje celu zgradu, ređe fizičko lice) dosta oprezni prilikom zaključivanja ugovora o iznajmljivanju stana.
Četvrto, Berlin je *ogroman* i kada to kažem mislim da je sama površina grada otprilike 35 x 45km (poređenja radi, od Novog Sada do Vrbasa ima 45km) i ako imate stan u jednom delu grada, a radite na sasvim drugom kraju, bolje se preselite jer vožnja i pored relativno dobro organizovanog gradskog prevoza može da potraje i duže od sat vremena.

Dakle, kako to izgleda u praksi ?

Postoji nekoliko desetina sajtova za nekretnine, većina dnevnih listova ima ili svoje sajtove ili saradnju / integraciju sa velikim platformama za oglase. Ja sam koristio sledeće
immobilienscout24.de
immowelt.de i
immonet.de .
Tu se oglašavaju stanovi i kuće za iznajmljivanje i prodaju.

Postoji i poseban sajt gde se oglašavaju stanovi za vremenski ograničeni najam (npr 2 meseca, 5-6 meseci ili 2 godine) ili sobe - wg-gesucht.de. Ovo može biti korisno ako ne uspete da nađete stan u nekom kratkom roku, kao privremeno rešenje ili za početak, dok se ne snađete.

Oglasi za stanove su obično dosta detaljni - u kom je delu grada stan, da li je u pitanju stara gradnja(tzv. Altbau - do 1945god) ili nova gradnja (novija, tj posle 1945. - Neubau) ili gradnja iz perioda Istočne Nemačke tj. DDR (tzv. Plattenbau, zgrade građene od prefabrikovanih elemenata), na kom je spratu stan, kratak opis okoline zgrade, kakav je raspored soba, da li ima terasu, da li ima ugrađenu kuhinju (tzv EBK - EinBauKüche), kolika je cena iznajmljivanja (tzv. Kaltmiete) i koliko iznose računi za komunalije (grejanje, voda, odnošenje smeća i ostalo). Komunalije zajedno sa cenom iznajmljivanja zovu se Warmmiete. U ovu cifru ne ulazi potrošnja struje, gasa (npr za zagrevanje vode) i telekomunikacija, tako da pri računanju troškova stanovanja treba dodati i te troškove. O računima i ostalom pisaću u posebnom postu.

Tipična  Altbau zgrada, često u obliku ćiriličnog slova P

Neubau, uglavnom građene 60-ih godina 20.veka i kasnije, ova je iz 90ih

Plattenbau, tj. blokovska gradnja, često bez terasa

Stan je (po mom iskustvu) nemoguće iznajmiti samo pregledanjem oglasa i slanjem upita tj preko interneta, jer nećete dobiti nikakav odgovor od agenata. Oni će u svakom slučaju naći nekoga kome će iznajmiti stan i gotovo sigurno neće gubiti vreme sa nekim ko ne može da dođe da pogleda stan.

Kada na internetu nađete stan koji vam odgovara po lokaciji i ceni (ja sam gledao npr koliko bi mi trebalo do posla i razmišljao da je sve ispod 45min prihvatljivo vreme), pošaljete upit agentu i dogovorite termin za razgledanje ili se najavite za već oglašeni termin.
I da, gotovo da nema oglasa gde vlasnici direktno nude stanove, velika većina se oglašava preko agenata, tako da je teško zaobići ih.

Razgledanje stanova je često radnim danom pre podne tj. tokom radnog vremena, takve stanove nisam ni obilazio, već samo one koji su imali termine tokom vikenda ili posle 17,30 radnim danom.
Tokom razgledanja, osim agenta, nekada su prisutni i trenutni stanari (ako se još uvek nisu iselili), pa je to dobra prilika za raspitivanje o nekim detaljima koji nisu navedeni u oglasu.

Ono što je po mom mišljenju najbolja opcija za traženje stana je tzv "Nachmieter gesucht" (traži se stanar) vrsta oglasa. Naime, u ovakvim oglasima obično trenutni stanar traži nekog da se useli u stan, uglavnom u vrlo kratkom roku (od momentalno do max mesec dana), jer je otkazni rok za stanove po pravilu tri meseca. Npr neko ko pronađe posao u drugom delu Nemačke, i brzo nađe stan u drugom gradu, sigurno ne želi da tri meseca plaća dva stana, pa onda traži nekoga ko će da se useli u taj stan što pre. Naravno, poslednju reč uvek ima vlasnik, tj onaj ko izdaje stan (Vermieter). Trenutni stanar samo sakupi ponude i prosledi ih vlasniku. Prednost ovakvog načina iznajmljivanja je što je stan useljiv u vrlo kratkom roku i što ne postoji plaćanje provizije agentu za nekretnine.

Bitno je znati da se stanovi u Nemačkoj (koliko znam, i u većini ostalih zapandnoevropskih država) iznajmljuju *prazni*. Kada to kažem, mislim bukvalno prazni - novi stanar od "opreme" dobija samo utičnice i žice koje vise sa plafona, ako ima sreće možda i sijalično grlo. U kuhinji, obavezno je da postoji sudopera i šporet, koji su često u vrlo jadnom stanju, i stoje tu da bi zakonska forma bila zadovoljena. Neki stanovi imaju EBK (vidi gore) ali u tom slučaju mogu biti nešto (50-100e) skuplji.

Vidim sada da je ovaj post predugačak, pa ću u sledećem pisati o papirima koji su potrebni za iznajmljivanje stana, useljenju i ostalom.