Berlin - prvi utisak

Pasoš - tu.
Viza u pasošu - da.
Avio-karta - odštampana, za svaki slučaj.
Dva kofera - spakovani.

Krajem aprila dani su duži i sviće negde oko 5,30h kada smo otprilike i krenuli iz Novog Sada prema Surčinu.

Rastanak na aerodromu teško pada, ali doneo sam odluku i idem u nešto što bi trebalo da bude bolje od onoga gde sam ili bar jednako dobro, mama zna da koristi skype, opet se pitam u šta se upuštam i da li to vredi, i odlučujem da ne razmišljam o tome, idem u nepoznato i nadam se da će biti sve OK.
Nepoznato. Pa nije bilo baš potpuno nepoznato. Raspitao sam se (čitaj istražio na netu) o svemu što sam mogao, život u Nemačkoj i kako se snaći, proverio šta mi treba za početak, od dokumenata i koji je redosled kod pribavljanja nemačkih dokumenata, tj šta je sve potrebno da uradim kada stignem, kako da dođem do apartmana koji mi je kompanija obezbedila za prvih mesec dana, gde da tražim stanove, šta je Schufa, šta je "Mietschuldenfreiheitsbescheinigung" - jednom rečju, uradio sam sve što sam mogao da u nepoznatoj situaciji smanjim broj nepoznanica. Kao i svaki inženjer, mrzim neizvesnosti, iznenađenja, nepredvidivost. A i bolji je osećaj kada već znam neke stvari unapred, manje je nesigurnosti, lakše je prihvatiti nove stvari, bar meni.

Let je bio sasvim OK, direktan (u to vreme je Air Srbija imao let za Berlin dva puta nedeljno, mislim da su u međuvremenu povećali broj letova, nisam siguran) jer je trebalo da stignem u toku radnog vremena da preuzmem ključeve apartmana.

Taj dan je bio lep i sunčan, i u Srbiji i na severoistoku Nemačke. Negde blizu Berlina avion se, valjda u sklopu pripreme za sletanje, spustio niže i mogao sam da vidim kako izgleda okolina - sve ravno skoro kao kod nas (OK, to sam i očekivao), livade / pašnjaci, jezerca, naselja i pomislim - ej, pa ovo lepo izgleda... sviđa mi se ovako gledano od gore.

Kada sam sleteo, iznenađenje - Air Srbija sleće na terminal C aerodroma Tegel , nema "fingera" (tunel koji se postavi od aviona do aerodromske zgrade, ne znam za srpski izraz, ako ga uopšte ima, molim javite mi) , već silazak niz stepenice, pa u bus, pa do zgrade terminala. Zgrade... hm... to je jedna obična montažna hala, nalik na sajamske hale, za nekog ko je zamišljao jedan od dva aerodroma glavnog grada Nemačke, ovo je pre ličilo na montažnu halu Novosadskog sajma nego na aerodrom... Granična kontrola, kažem za svaki slučaj - znate ja imam radnu vizu, pogledajte tamo pri kraju pasoša, i on mi kaže - Hvala za informaciju, ali to nema veze sa mnom, ja samo evidentiram da ste ušli u zemlju, a vi prijavite prebivalište u opštini (tzv. Bürgeramt).

Kupujem nedeljnu kartu za javni prevoz na automatu, ulazim u bus do centra, okolo je gomila taksista, svi taksi-automobili su svetlo-krem /drap boje, ali nisu svi mercedesi - ima i C5, Priusa, Oktavia, Pasata, A6 itd.
Bus kreće i ja posmatram okolinu - prelazi neki kanal, skreće, evo autoput dole ispod mosta, kakav je ovo deo grada, sve reklame su dvojezične - turski i nemački, kakva je ovo Nemačka, vidi trava nije pokošena na nekom travnjaku, kakve su ovo kućice (kasnije sam saznao da su to vikendice/kamp kućice sa nekih 60ak kvm dvorišta, koje mogu da se iznajme i da gajite cveće i povrće isl.), opet prelazi preko mosta i ubrzo posle toga -
WOW evo kupole Rajhstaga, vidi Brandenburška kapija, e sad sam na Unter den Linden, kakvi su ovo radovi i dizalice ovde, mislio sam da je to centar, nije valjda da tu nešto kopaju, vidi Humbolt Univerzitet, tu je i opera, aaauuuuuuu kakva ogromna katedrala (Berliner Dom) - minut posle toga - Aleksandar Plac - poslednja stanica.

Slika prikazuje šta sam prvo video kada sam izašao iz autobusa (taj na slici je baš na liniji koja ide od aerodroma Tegel do Aleksander placa).

Ranije TV toranj, sada turistička atrakcija

Stvarno impresivno. Trebalo mi je malo da dođem sebi, zastao sam malo da se orijentišem i opustim, posle svega što sam od jutra prošao. Pogledam prekoputa, kad ono -

Prekoputa Aleksander placa

osvrnem se, pogledam malo niže niz ulicu, i vidim ovo :

Ostao sam bez reči

Ulica se zove Karl Liebknecht str.
Dobrodošli u DDR.

Čekam autobus i razmišljam, pa dobro, ni ne treba da sruše skoro pola grada samo zato što su zgrade ružne, valjda će ih srediti u nekom momentu... I onda vidim kako ljudi prelaze pešački prelaz na crveno! Molim ?! PA VI STE NEMCI, TO JE PROTIV PRAVILA !!! Da li sam ja pogrešio avion? Kakav je ovo grad, vidi ima i pikavaca na trotoaru, pa ova Nemačka je potpuno propala...

Tek kasnije sam shvatio nekoliko stvari.
- Kao prvo, ranije nikada nisam bio u Nemačkoj. Drugo, svi utisci o životu tamo koje sam imao su poticali iz priča starijih, dakle onih prvih generacija gastarbajtera iz ex-Yu, koji su išli u zapadnu Nemačku, u Štutgart, Minhen, Keln itd. Retko ko je tada odlazio u Berlin. Raspitao sam se, retko gde u Nemačkoj pešaci prelaze na crveno. Mislim i da je u Srbiji, zahvaljujući gastarbajterima ranije, stvorena slika Nemaca koja ih prikazuje kao ljude koji poštuju sva pravila i drže se svakog slova svih propisa. Sada, posle nekoliko meseci života u Nemačkoj, mogu da kažem da to jednostavno nije tačno. Ali o tome u nekom narednom postu.

- Drugo, Berlin je posle ujedinjenja bio prilično neorganizovan grad, prvih par godina. Infrastrukturno, demografski i privredno. Stanovništvo se iseljavalo i odlazilo na zapad, dolazili su ljudi iz istočnog bloka, iz Brandenburga (nemačka pokrajina oko Berlina), izbeglice iz jugoslovenskih ratova (mahom iz BiH), iz Somalije, iz Eritreje, iz Sudana, iz ko zna odakle sve ne, privreda gotovo da nije postojala, Vlada i administracija su se sporo preseljavale iz Bona... Tek na početku dvehiljaditih se situacija popravila, pa se broj stanovnika povećava od 2003. godine. Stanovništvo je izmešano, ima ljudi iz celog sveta, iz različitih kultura i sa različitim stepenom "integracije" - integracije u Nemačkoj ili privikavanja na život u gradu.

- Treće, zapadni Berlin je tokom Hladnog rata bio izolovan od ostatka zemlje i važili su malo drugačiji zakoni, pa su navike da se ne poštuju baš sva pravila ostale.

- Četvrto, centar je prepun turista, iz celog sveta. Gde ima puno ljudi, ima i otpada.

- Na kraju, Berlin u poslednjih 10ak godina važi za Meku kreativne industrije (muzika, dizajn, web-tehnologije, umetnost u najširem smislu reči) pa je životni stil većine doseljenika iz drugih delova Nemačke uglavnom dosta opušten. U prilog tome, da citiram jednog kolegu Nemca, kada sam mu objasnio u kom kraju grada tražim stan (da ima zelenila, uredno podšišana trava, čisto, kontejneri na mestu, okrečene fasade, uredne terase, miran komšiluk) - rekao mi je - "Da, znam tačno na šta misliš, ja želim da pobegnem baš od toga, zato sam i došao iz Dizeldorfa u Berlin". Nisam znao šta da mu odgovorim.

Sve u svemu, Berlin možda na prvi pogled izgleda prilično čudno, mešavina stanovništva, građevinskih i istorijskih stilova, kao i vrlo burne i zanimljive prošlosti (ne samo u 20. veku) ali uvek treba imati na umu da Berlin nikako nije tipični nemački grad, već svet za sebe. Magnet za svakakve čudake (objasniću u kasnijim postovima), za biznis, za umetnost, za turiste (ima više turista godišnje nego Rim, bilo mi je teško da poverujem, ali tako je).

Jedan kolega mi je rekao - Vremenom, naviknućeš se na sve što ti je neobično i svideće ti se Berlin.

Sada, posle 10 meseci u ovde, počinjem da se navikavam na grad, postajem svestan na kakvo sam sjajno mesto došao i, iako ga ne osećam kao svoj grad, ipak mi je nekako prirastao za srce, tako neobičan, u nekim delovima ružan i haotičan, a negde uredan, čist, uglancan, sa toliko zanimljivih mesta za obilazak, toliko dešavanja svaki dan, toliko različitih ljudi koji su došli sa svih krajeva sveta. Jedna vrlo interesantna mešavina.

Rečima dugogodišnjeg gradonačelnika Klausa Wowereita - "Berlin is poor but sexy".

Nemačka radna viza - praktično

Ovaj post je o podnošenju zahteva / apliciranju za nemačku radnu vizu. Iz jednog prethodnog posta, evo spisak potrebnih dokumenata (ako niste medicinske struke):
- 2x fotokopija fakultetske diplome, plus original na uvid;
- 2x overen prevod fakultetske diplome (od ovlašćenog prevodioca / sudskog tumača);
- 2x fotokopija prve stranice pasosa, plus original na uvid;
- 2x fotokopija potpisanog ugovora o radu, plus original na uvid;
- 2x popunjen obrazac zahteva za vizu;
- 2x potpisana izjava o tačnosti podataka (dobija se besplatno u konzulatu ili skinite odavde);
- 3x biometrijska fotografija;
- 60 EUR.

Popuniti obrazac koji je na srpskom jeziku i nije neka posebna mudrost, ali... neke stvari nisu same po sebi očigledne, a živeći u zemlji gde su propisi rastegljivi i čije tumačenje se razlikuje od šaltera do šaltera, moram da kažem da sam se tri puta zamislio nad nekim poljima.
Neko zvanično uputstvo za popunjavanje ne postoji, niti su službenici u konzulatu spremni (tj. raspoloženi) da vam pomognu, pa na to ne treba ni računati. 
Inače, obrazac koji se može skinuti sa sajta nemačke ambasade u Srbiji je na nemačkom, turskom, grčkom i srpskom, ali se popunjava na nemačkom.
Ono što meni nije bilo očigledno u prvom momentu je da se isti obrazac može koristiti u više situacija, npr u mom slučaju za zahtev za radnu vizu, ili za spajanje porodice ili za izdavanje boravišne dozvole po nekom drugom osnovu. Dalje, isti obrazac se koristi i u slučaju kada se aplicira iz matične zemlje i iz Nemačke, tj direktno u Kancelariji za strance (Ausländerbehörde).

Dakle, evo pitanja koja su mene zbunjivala.
13) Datum ulaska u Nemačku 
Da ne bude zabune, popunjava se samo prilikom podnošenja zahteva dok boravite u Nemačkoj, npr prilikom produženja vize. U slučaju da ste u Srbiji, ovo ostaje prazno.

14) Da li ste ranije boravili u SR Nemačkoj? Ako da, kada i gde?
Odnosi se i na turistički boravak, bez obzira kada je to bilo, dakle čuvajte stare pasoše :-)

15) Predviđeno mesto/adresa boravka u SR Nemačkoj?
Ako niste već u Nemačkoj, i nemate obezbeđen stan tamo, ovo ostaje prazno. Ili jednostavno upisati adresu kompanije gde bi trebalo da radite.

16) Doselio se dana ?
Kao i 13) ne treba popunjavati u slučaju podnošenja zahteva u Srbiji.

19) Kako ste smešteni?
Malo je verovatno da bi neko već prilikom podnošenja zahteva za radnu vizu mogao da zna gde će boraviti , ako dobije tu vizu. Ovo takođe može da ostane prazno.




Na kraju obrasca nalazi se još par dodatnih polja za popunjavanje, jedno od njih je i - predviđeno trajanje vize. Ovo nema smisla u situaciji da se zahtev za radnu vizu podnosi u Srbiji, jer u tom slučaju svaka viza je na tri meseca. U tom roku potrebno je u Nemačkoj prikupiti dodatna dokumenta (prijava prebivališta, poreski broj, itd. - o tome kasnije) i podneti zahtev za vizu za duže vreme. 
Dakle, ovde upisati bilo šta, godinu dana, tri meseca, šest meseci - svejedno je, viza će biti na tri meseca.

Da napomenem i da u neposrednoj blizini konzularnog odeljenja postoji bar 3-4, a verovatno i još više, agencija koje nude svoje usluge u štampanju i popunjavanju obrazaca, prevođenju dokumenata i čekanja u redu ispred konzulata. Siguran posao ...

* 

Konzularno odeljenje nemačke ambasade u Srbiji nalazi se u Beogradu, Birčaninova 19a. Radno vreme je od 7,30h. U toku radnog dana postoji određen broj zahteva koje službenici ambasade mogu da obrade. Ja mislim da je to jedan zahtev za 15min. U konzularnom odeljenju postoje dva šaltera za prijem zahteva za vize. To znači da je broj zahteva prilično ograničen. Trenutno ne postoji način da se termin za predaju zahteva rezerviše preko ranije interneta/telefona/kako god, nego se zahtevi predaju isti dan, ako dođete na red.

Problem je što se red za upis u spisak formira već pre 7 ujutro. Ja sam, naivno misleći da je 7 ujutro dovoljno rano da dođem ispred konzulata i predam sve papire, kada sam izašao iza ćoška susedne ulice (konzulat je druga zgrada od ćoška) zastao zabezeknut prizorom koji sam video - ispred konzulata je već bilo 40ak ljudi u redu. 

Inače, ne vredi ići ponedeljkom, tada obično dolazi veći broj ljudi sa zahtevima za sezonske poslove (bebisiterke, radnici na građevini, na brodovima koji krstare Rajnom ili Majnom, u poljoprivredi isl) i koliko god rano došli, teško da ćete stići na red. Ovo sam pročitao na netu, napisala osoba koja je već prošla kroz ceo postupak.

Dobra vest u svemu ovome je što se prioritet daje osobama koje podnose zahtev za radnu vizu koja nije za sezonske poslove, dakle radna viza (moj slučaj) i spajanje porodice.

U svakom slučaju, posle stigao sam na red za predaju dokumenata vrlo brzo, posle nepuna tri sata (irony off). To vreme čekanja na zimi (bio je mart mesec, temp negde blizu 0 stepeni, vetar), ispred zgrade konzulata, u rano jutro, sa ne-baš-do-kraja popunjenim obrascima i sumnjom da li će sve dobro proći, sa ne baš ljubaznim službenicima ambasade, prvi put sam se zapitao - pa u šta se ja to upuštam, šta meni sve ovo treba, pa da li je moguće da su Nemci tako loše organizovani ili to namerno rade ovako, kako se uopšte odnose prema strancima u svojoj zemlji itd itd. 

Međutim, kada sam došao na red, kada sam ušao u zgradu, sve je išlo relativno brzo i bio sam napolju već za 20-25min. Šalterski službenici nisu bili (baš) toliko neljubazni koliko oni na ulazu. Zahtev predat, pitam kada bih otprilike mogao da očekujem odgovor - gđa na šalteru (pardon, iza šaltera, iza stakla i mikrofona, kao u nekom zatvoru iz američkog filma... ) odgovara - "ah, to svi hoće da znaju, a ne zavisi od nas. Obično je to 6-8 nedelja, ali vidim Vi idete u Berlin, u Minhenu i Berlinu se najduže čeka, možda bude i duže od toga". 

*

Trajalo je tri nedelje, ali pre svega zahvaljujući tome što je poslodavac sa svoje strane obezbedio da zahtev bude obrađen po ubrzanom postupku. Ovo je bio moj prvi susret sa nemačkom administracijom i dragoceno iskustvo da ni kod Nemaca ne funkcionišu sve stvari "kao sat". Bar kad je u pitanju državna uprava.

Božić i Weihnachtsmarkt u Berlinu

U Nemačkoj je tradicija da se krajem godine u svakom većem mestu održava tzv Božićni vašar (Weihnachtsmarkt).
U Berlinu, već početkom decembra se postave drvene kućice na trgovima gde se tradicionalno održavaju Božićni vašari. Na DW sam pročitao da ih u Berlinu ima čak 80.
Na njima se prodaju novogodišnji i božićni ukrasi, igračke, slatkiši, rukotvorine lokalnih umetnika i zanatlija i naravno, neizbežni roštilj i kuvano vino.
U nastavku je nekoliko slika Božićnih vašara u Berlinu koje sam obišao.

Božićni vašar na Gendarmenmarkt, jednom od najlepših trgova u Berlinu:

Natpis - "Božićna čarolija"

Ulaz na ovaj vašar se naplaćuje 1eur, dok je ulaz na većinu ostalih besplatan.

Jedan red tezgi, u pozadini je Nemačka katedrala (sa druge strane trga je Francuska katedrala)

Pečeni bademi, orasi, lešnici, jabuke sa čokoladom i ostale poslastice

Prodavnica novogodišnjih ukrasa

Koncertna dvorana (Konzerthaus) i statua F.Šilera, iza se vidi mala bina za nastupe lokalnih muzičara

Božićni vašar na Alexander platz, meni lično najdraži jer je u blizini mesta gde radim, pa prolazim tuda relativno često:

Za stolovima levo posetioci uživaju u kuvanom vinu i kobasicama sa kiselim kupusom.

Novogodišnji ukrasi

Prodavnica igračaka i novogodišnjih ukrasa

Ovde se prodaje odlično kuvano vino (isprobano!)

Ova radionica izrađuje čokolade u obliku alatki, npr čekića, dleta, klešta isl.

Božićni vašar kod Kaiser-Wilhelm-Gedächtniskirche (crkva bez tornja, spomenik ratnim razaranjima, blizu stanice Zoo, centar bivšeg zapadnog Berlina):

Desno u pozadini je nova crkva

Opet božićni ukrasi, ali tezge su tako lepo uređene, nisam mogao da ne slikam svaku

Specijaliteti sa roštilja

Kuvano vino, pivo na točenje, roštilj...

 U neposrednoj blizini ovog trga je nedavno renovirani tržni centar Bikini -

 ... kao i Evropa-centar, šoping centar sagrađen 60-ih godina prošlog veka -

Evropa-centar

Ovo se koristi kao kulisa za fotografisanje brojnih posetilaca

 ... a ulica pored je Tauentzienstraße (u kojoj se nalazi čuvena robna kuća KDW) i ulica Kurfürstendamm, trgovački centar grada, sa brojnim luksuznim radnjama i buticima poznatih dizajnera. O tome nekom drugom prilikom. Slika dole je novogodišnja jelka na Tauentzienstr.

Izdvojio bih još jedan vašar na kome sam bio, a nalazi se u bivšoj pivari u delu grada Prenzlauer Berg, koja je sada preuređena u kulturni centar, tzv Kulturbräuerei. Reč je o vašaru gde svoje proizvode izlažu uglavnom trgovci i zanatlije iz skandinavskih zemalja. Nažalost, tada nisam imao tablet sa sobom, pa nemam slika, ali evo link do galerije slika sa sajta. Uživajte.



Za kraj, evo link rasporeda božićnih vašara u Berlinu, na mapi koja pokazuje linije berlinskog metroa i prigradskog voza u širem centru grada:

http://www.anamea.de/journal/weihnachtsmarkt-berlin-uebersicht/

Schienenersatzverkehr

U prevodu - zamena za šinski saobraćaj.
U praksi - autobus umesto metroa.
Ovih dana su u toku nekakvi radovi na tunelu metro linije koju koristim kada idem na posao. I to baš četiri od šest stanica koje su na trasi kojom idem do posla. Naravno, linija metroa ima 20+ stanica, ja koristim samo tih šest.

Umesto metroa, uvedena je reč iz naslova, odnosno između tih stanica sada saobraća autobus. Poređenja radi, u redovnim okolnostima, meni za odlazak na posao, tj od vrata zgrade gde živim do vrata zgrade u kojoj radim treba oko 30min. Nekad koji minut više, nekad koji manje.

Sada, kada metro ne saobraća, za istu razdaljinu treba mi između 50 i 65 minuta. Zašto? Pa autobus je sporiji od metroa, staje na semaforima, dva autobusa harmonike nisu dovoljna da zamene čitav metro voz, Nemci (pardon, Berlineri) ne znaju da se ponašaju u gužvi u prevozu - stanu na vrata i neće da se pomere prema sredini, ne skidaju rančeve i time samo smanjuju ionako malo mesta za stajanje u autobusima, a ni gradski prevoznik (BVG) se nije baš pokazao - po mom laičkom mišljenju, dva produžena autobusa nisu dovoljna zamena za čitavu kompoziciju metroa (po mojoj proceni dužine oko 80m). Dodajte na ovo gužvu u špicu i eto...
Moram da napomenem da gužva u špicu u Berlinu, po mom dosadašnjem iskustvu znači da na skretanje levo na nezgodnoj raskrsnici treba sačekati da se semafor 3-4 puta promeni. I nije neka gužva.

Razmatrao sam i alternativne načine odlaska na posao - pre svega tramvaj, koji mi je relativno blizu i relativno je brz, bar u odnosu na autobus... Problem sa tramvajem je što linija ide polukružno oko šireg centra, ponegde preseca trase prigradskog voza (S-Bahn) ili neke druge linije metroa, ali bi putovanje do posla trajalo otprilike isto, sa jednim presedanjem više.

Radovi bi trebalo da traju dve nedelje - dakle još par dana i gotovo - i bili su unapred najavljeni, nedelju dana unapred. Najavljeni su tako što su po stanicama te jedne linije metroa izlepljeni plakati kojima se putnici obaveštavaju o radovima, tako što na displejima metro stanica po celom Berlinu (provereno) ide obaveštenje o radovima, tako što su jasno obeležene putanje od metro stanice do stanice autobusa koji je zamena za metro, tako što na prvoj i početnoj stanici deonice gde su radovi stalno stoji dvoje-troje radnika BVG (uniforma + fluorescentni prsluk) i odgovaraju na pitanja putnika.

Ah da, i na početnoj i krajnjoj stanici metroa, dakle na krajevima problematične deonice, kada se voz zaustavi, ide obaveštenje sa zvučnika - "Poštovani putnici, zbog radova na trasi ... molimo vas koristite Schienenersatzverkehr ... izvinjavamo se na neprijatnosti".

Vožnja busom umesto metroa, sa svim što donosi, ipak je lakše podnošljiva jer znam da će radovi zaista i biti završeni u najavljenom roku. Ne kažem da se ovde uvek ispoštuje rok za građevinske radove (npr tramvajska pruga koja povezuje glavnu železničku stanicu i istočni deo grada biće puštena u saobraćaj sledećeg petka, a ne 2006 godine kako je prvobitno planirano, ima takvih primera još...) ali nekako uliva poverenje kada vidim koliko je detaljno organizovan zamenski prevoz. Čak i na displejima na početnoj stanici stoji za koliko minuta dolazi sledeći bus (u proseku svaka 2-4min).

Reč iz naslova mi se sviđa, tipično nemačka kovanica (Schienen - šine, Ersatz - zamena, Verkehr - saobraćaj).
O javnom prevozu u Berlinu ću svakako pisati drugom prilikom opširnije. A i o radovima po gradu. I zakasnelim i onim završenim na vreme.

Nemačka radna viza - FAQ

Na početku moram da se ogradim - tema ovog posta jeste bliže uputstvo o podnošenju zahteva za radnu vizu u Nemačkoj, po osnovu zaposlenja, ali...
1) odnosi se samo na zaposlene koji ispunjavaju kriterijume za plavu kartu (univerzitetska diploma "priznata" u Nemačkoj), državljanstvo ne-EU zemlje,
2) i koji imaju potpisan ugovor sa poslodavcem iz Nemačke, uz odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade
3) i koji *ne* pripadaju struci za koju važe posebni uslovi prilikom zapošljavanja (npr medicinski radnici)


Evo nekoliko pitanja i odgovora, da lakše razjasnim pojmove o kojima će ovde biti reči.

P: Šta je Plava karta?
O: Plava karta (de - Blau Karte, en - Blue Card) je boravišna i radna dozvola za visokokvalifikovane ili visokoobrazovane osobe iz ne-EU zemalja čije je zanimanje deficitarno u Nemačkoj.
To je otprilike zvanična definicija. U praksi to znači da je nemačka država donela zakon 2012 godine, po kojem svako ko pronađe posao u Nemačkoj, a potiče iz zemalja van EU, ako ima visoko obrazovanje ili ima kvalifikacije i iskustvo u nekom od deficitarnih zanimanja za koje se ne traži univerzitetska diploma (mislim da to važi za recimo zavarivače) i ima odgovarajuću visinu bruto godišnje zarade, može bez veće papirologije da dobije radnu, tj boravišnu vizu u Nemačkoj.

P: Dobro, a koji su to konkretni uslovi?
O: Potrebno je da sami pronađete posao, da imate zaradu iznad određene granice i da imate univerzitetsku diplomu "priznatu" u Nemačkoj. To je sve.

P: Šta znači priznata diploma i zašto navodnici?
O: Osim za određena zanimanja (medicinske sestre, lekari, učitelji, advokati isl) koja su regulisana posebnim pravilima prilikom zapošljavanja ne-nemačkih državljana i za koja se traži polaganje stručnih ispita i određen nivo znanja jezika (tzv državno-regulisana zanimanja), svi koji se bave slobodnim zanimanjima i prijavljuju se za plavu kartu, treba da imaju univerzitetsku diplomu koju nemačka država priznaje kao univerzitetsku diplomu. Npr ako ste završili neki privatni univerzitet sumnjive reputacije u npr. Pakistanu ili Kongu, može se desiti da Vam to ne bude priznato kao kvalifikacija na nivou visokog obrazovanja. Ili može biti priznato samo delimično npr master studije kao bečelor isl. Kad smo već kod toga, ne znam da li su privatni univerziteti u Srbiji priznati u Nemačkoj.

P: Kako da znam da li mi je diploma priznata?
O: Evo par linkova koji mogu poslužiti kao prva informacija:
BQ portal  - portal za pregled i priznavanje inostranih kvalifikacija u DE, kao i dosta korisnih linkova za informacije o imigraciji i zapošljavanju u Nemačkoj;
anabin - slično kao i prethodno, na ovo sam prvo naišao kada sam tražio priznavanje diploma, nažalost sajt je samo na nemačkom jeziku. Poseduje bazu podataka velikog broja univerziteta, smerova i nastavnih programa iz celog sveta (postoje svi smerovi FTN-a u NS, pogledao sam svojevremeno i sve master diplome su priznate na nivou master);
http://www.anerkennung-in-deutschland.de/html/en/index.php - portal saveznog ministarstva za obrazovanje, posvećen priznavanju inostranih univerzitetskih diploma;
nemačka trgovinsko-industrijska komora - ova institucija se takođe bavi priznavanjem stranih diploma i pruža informacije o postupku. Ima svoje ogranke u svakoj saveznoj pokrajini.


P: Pa da li mogu da dobijem to i zvanično?
O: Može, ali... To košta. I vremena i novca. Kolika je korist od toga, ne znam. To je potrebno nekome ko planira da nastavi studiranje u Nemačkoj. Ja to nisam planirao, pa se nisam ni interesovao dalje. Onome ko traži posao, (u velikoj većini slučajeva) neće biti potrebno. Osim ako konkurišete na neki univerzitet, a u tom slučaju sigurno znate više o problematici od mene. 
Bitna napomena - svi ovi sajtovi imaju disclaimer da se priznavanje jedne može uraditi samo jednom. To znači da prilikom podnošenja zahteva potpisujete izjavu da niste još na nekom mestu u Nemačkoj zatražili priznavanje iste diplome.

P: Kakvi su to limiti za zaradu, o čemu se radi?
O: Da bi zaštitila svoje tržište rada od prevelike konkurencije jeftin(ij)e radne snage iz siromašnijih zemalja, i strane radnike zaštitila od eksploatacije, Nemačka je uvela za visokokvalifikovane radnike-migrante minimalnu zaradu koja je uslov za dobijanje radne vize. Granica za većinu je negde oko 46.000 EUR bruto zarada godišnje, osim za one struke koje Austrijanci zovu MINT (Matematika, Informatika, prirodne nauke - Naturwissenschaft i Tehničke nauke) kojima je granica oko 38.000 EUR bruto zarada godišnje. Ako imate minimalno toliku zaradu, ispunjavate jedan od uslova za dobijanje radne dozvole u Nemačkoj. Poređenja radi, prosečna bruto zarada u Nemačkoj je 2013 godine bila 34.000EUR (tako bar piše ovde). 

P: Dobro, pronašao/la sam posao, imam potpisan ugovor sa poslodavcem, imam diplomu univerziteta i zaradu iznad limita. Šta sad?
O: Sledeći korak je da odete na sajt konzularnog odeljenja Ambasade Nemačke u Srbiji i da skinete obrazac za podnošenje zahteva za radnu vizu (isti obrazac se koristi i za neke druge svrhe, npr spajanje porodice itd o tome kasnije). U sledećem postu pokušaću da opišem kako se popunjava i na šta da obratite pažnju.

P: I šta posle toga? Šta mi još treba od dokumenata?
O: Spisak dokumenata se nalazi ovde, a evo i ukratko
- 2x fotokopija fakultetske diplome, plus original na uvid;
- 2x overen prevod fakultetske diplome (od ovlašćenog prevodioca / sudskog tumača);
- 2x fotokopija prve stranice pasosa, plus original na uvid;
- 2x fotokopija potpisanog ugovora o radu, plus original na uvid;
- 2x popunjen obrazac zahteva za vizu (vidi pitanje iznad);
- 2x potpisana izjava o tačnosti podataka (dobija se besplatno u konzulatu ili skinite odavde);
- 3x biometrijska fotografija;
- 60 EUR.

Ostali odgovori u sledećem postu.

Kada sam prolazio kroz ovaj deo postupka, iskreno rečeno, očekivao sam mnoooogo više papirologije i onda mi je izgledalo čudno da mi ne treba ništa osim potpisanog ugovora o radu i prevedene diplome. Posle, razmislio sam, pa kao prvo - stranu državu ne zanima vaša LK, izvod iz MKR i koješta što zanima našu. Njima je bitan samo pasoš. 
Drugo, ako imate diplomu, to je dovoljno da se proveri njena autentičnost (ako ne daj Bože zatreba). 
Treće, ako niste dali ispravne podatke, a to se sazna, svakako "letite" napolje (iz Nemačke, ne iz Srbije, hehe).
Četvrto, ako ne ugrožavate njihovo tržište rada jer imate dovoljno visoku zaradu, zašto vam ne bi dali da radite i time popunjavate budžet i doprinosite penzionom fondu ? Nemačka ionako ima problem sa stanovništvom, u smislu da populacija stari i da je penzioni fond pod velikim opterećenjem i da se delom dotira iz budžeta (zvuči poznato?). Razlozi za to su delimično istorijski, delimično leže u stavovima stanovništva, delimično su posledice društvene dinamike (pisaću možda u nekom postu i o tome, ovo nije mesto za to).
Sve u svemu, koliko me je prijatno iznenadio jednostavan postupak i relativno skroman broj dokumenata koje treba priložiti, toliko sam se neprijatno iznenadio kada sam došao pred konzulat. Ali o tome u sledećem postu.

Traženje posla u inostranstvu - slanje prijave, intervju i nadalje

Ovog puta pisaću o nekim specifičnostima sastavljanja prijave za posao u Nemačkoj.

Posle pročitanih nekoliko članaka u novinama kao i na sajtovima regrutera, tj agencija za zapošljavanje i privatnim blogovima, počeo sam da sastavljam prijave za poslove koje sam našao na netu, tj na monster i stepstone.

Ono što je specifično za Nemačku je da poslodavci u CV vole da vide vaš kompletan radni vek, pa ako ste npr volontirali negde ili putovali po stranim zemljama 6 meseci ili bili bez posla ili bilo šta drugo, napišite i to. Lošija varijanta je da ne napišete ništa, jer tada će vas verovatno pitati o tome na intervjuu (ako vas pozovu na intervju, naravno). Pri tome mislim na periode duže od 2-3 meseca.

Oglasi za poslove su obično na nemačkom jeziku (po mom iskustvu oko 90%). Obratite pažnju koja je pozicija u pitanju - ako je reč o konsultantima tj. savetnicima (Berater) i još piše da je obavezno dobro znanje nemačkog - slobodno preskočite takve oglase i nemojte gubiti vreme osim ako vladate nemačkim na nivou B2/C1 tj odlično.

Takođe, tekst oglasa je obično u stilu - mi smo ta i ta firma, bavimo se ovim i ovim, lideri smo na ovom tržištu i u ovoj oblasti, tražimo nekog da (pa opis zaduženja, tj posla) a osoba bi trebalo da ima (spisak veština-znanja) dakle vrlo slično kao u Srbiji. 

Ono što obično ide na kraju, a što nije uobičajeno "kod nas" je da navedete 

- da li ste spremni da putujete i u kom obimu (ovo se doduše ne traži baš uvek) - koliko često i da li je to lokalno, po Nemačkoj, po DACH (Nemacka, Austrija, Svajcarska) ili i u inostranstvo;

-  kada tj u kom roku možete da počnete da radite (razlog za ovo je što po nemačkim zakonima, otkazni rok može da bude i do tri meseca) i 

- koliku zaradu očekujete (u bruto iznosu godišnje, dakle sa svim pripadajućim doprinosima i porezom. O da, i sa "bonusom" tj 13. platom). O obračunu zarada i preračunu bruto godišnje plate u neto mesečnu u nekom narednom postu.

Zajedno sa svojom radnom biografijom tj. CV-em, obično se šalje i motivaciono pismo i dokaz kvalifikacija - obično je to univerzitetska diploma i , ako kojim slučajem imate, preporuka nekog prethodnog poslodavca. 
Što se tiče univerzitetske diplome, skenirana na engleskom jeziku je sasvim prihvatljiva. Koliko znam, kada FTN u Novom Sadu izdaje diplome (master), jedan primerak je na srpskom i jedan na engleskom jeziku. Za ostale univerzitete / fakultete ne mogu da tvrdim. I da, univerzitetska diploma je uslov za dobijanje Plave karte. O tome u nekom sledećem postu.

Preporuke - o ovome nisam znao ništa do pre par dana. Naime, ovde je neki običaj da poslodavac radniku izda preporuku , dakle kao neko svedočanstvo o dobro obavljenom poslu, ako ste bili korektni kao radnik, kada prelazite kod drugog poslodavca. Takođe, nije česta pojava, ali sam čuo od kolega da se dešava da firma kod koje konkurišete zove nekog od vaših prethodnih poslodavaca ili traži kontakt osobu kod koje bi mogli da provere kakvi ste bili na prethodnom radnom mestu. Naravno, uz vaše odobrenje. Ovo je nešto što je potpuno strano svima koji nisu radili u Nemačkoj, iskreno rečeno, ne znam ni koliko je bitno jer meni to niko nije tražio, ali raspitao sam se naknadno i dobio te informacije od kolega. Moj utisak je da je to imalo značaj pre 15-20 i više godina (pre Interneta), ali da sada nije toliko bitno. Ili bar ne za IT struku. Osim ako ne konkurišete u BND-u.

Fotografija - u nekim oglasima postoji mogućnost da upload-ujete i vašu fotografiju. To nigde nije obavezno (verovatno po nekom zakonu poslodavac ne sme da traži inače mi se čini da bi to svuda bilo obavezno) ali ja sam već u svoj CV ubacio fotografiju, pa nisam video razlog da ne upload-ujem sliku.

Ako ste dobro proučili oglas na koji se javljate, sastavili i poslali prijavu sa skeniranom diplomom i eventualno fotografijom, imali malo sreće i dobili poziv na intervju (obično email) sledeće što vas očekuje je intervju sa potencijalnim poslodavcem. 
Iz mog iskustva, to je obično skype intervju, mada sam imao i par telefonskih intervjua. Prednost telefonskih intervjua je što ne vidite sagovornika. To znači da mogu da šetkam po sobi u pidžami dok pričam sa poslodavcem ili da sedim u svom omiljenom uglu u kuhinji ili već nešto drugo što mi pomaže da savladam tremu. Prednost skype intervjua je što vidite sagovornika i odmah možete da procenite (koliko-toliko) da li vam osoba odgovara ili ne. 
Nezavisno od metoda komunikacije, prvi razgovor je obično sa ljudima iz HR službe. U većim firmama su to ljudi specijalizovani za regruting IT ljudi, dok u manjim to može biti i vlasnik lično. 
Što se tiče jezika na kome se odvija razgovor, u svakom intervjuu su me pitali da li mi odgovara nemački ili engleski jezik. E sad, naravno da je lakše na engleskom, ali sam ja imao taktiku da kažem - znate, moj nemački nije baš sjajan, ali bih pokušao koliko mogu na nemačkom, a posle ću preći na engleski. Mislim da to ostavlja bolji utisak na sagovornika, a par dodatnih bodova nikad nije naodmet.

Ono čime gotovo uvek započinje razgovor je - recite nam nešto ukratko o sebi, tzv 2-minutna prezentacija. U prva dva intervjua nisam imao pojma šta sad ti ljudi hoće da im pričam, kada već sve piše u CV. Znaju i oni šta piše u CV, ali žele da čuju šta to kandidat ima da kaže o sebi, šta da istakne i kako će to reći. 
Posle toga slede ostala pitanja. Zanimljivo mi je da me ni jedan put na intervjuu nisu pitali ona klasična intervju pitanja - zašto baš vas da primimo, kako vidite sebe za 5 godina, šta su vam najveće vrline i mane itd. 
Ono što su klasična pitanja koja su meni bila postavljana tokom više intervjua su 
- detalji o prethodnom iskustvu - koje tehnologije sam koristio, 
- timski rad - da li sam radio u timu i koja su moja iskustva u rešavanju konflikata, 
- odnos sa pretpostavljenim, šta očekujem od team leada,
- da li pratim procedure, 
- da li pokazujem inicijativu,
- šta raditi ako imate više high-priority stvari da rešite (na ovo uvek odgovaram - pitam šefa :-) )
- da li ste radili u internacionalnom okruženju (komunikacija, jezičke veštine itd.) 
Pretpostavljam da je ovo način da ispitaju koliko im vaše "soft skills" odgovaraju. I da filtriraju kandidate koji su potpuno nepogodni za saradnju.
(ovo nisu direktna pitanja, ali se konkretna pitanja svode na to, razmislite o odgovorima pre intervjua).

Dobro je spomenuti i neku inicijativu koju ste preduzeli, bilo da je to nešto što je kompaniji donelo ili uštedelo gomilu para ili je nešto što je vama značilo, nije toliko bitno.
Ja sam odgovarao uglavnom u primerima (konkretnih stvari koje sam uradio), ali dovoljno pojednostavljeno da bilo ko izvan firme može da razume, npr predložio sam izmenu nekog procesa u firmi tako da bih olakšao programerima ...

Po mom iskustvu, ako je u toku procesa selekcije kandidata za posao predviđena neka vrsta stručnog testa, to obično piše u tekstu oglasa, mada nije pravilo - imao sam u čak dve prilike neku vrstu testa (jednom stručni i jednom neki psihološki) koji nisu bili pomenuti u tekstu oglasa.


Ako imate spremnu svoju 2-minutnu prezentaciju, kažete koju rečenicu na nemačkom jeziku i ostavite dobar utisak, možete očekivati i poziv na drugi razgovor, ovog puta sa tehničkim osobama, verovatno vašim potencijalnim budućim šefom/team leadom.

Tehnički intervju (ako nije već na prvom razgovoru, kombinovano) obično vodi vaš budući šef /team lead. Iz mog ne-toliko-velikog iskustva sa intervjuima, ovaj deo se ne razlikuje puno od sličnih intervjua koje sam imao u Srbiji.

Ako se i na tom delu dobro pokažete, sledeće što možete očekivati je poziv da lično dođete do kompanije, na poslednji intervju i eventualni probni rad (obično 1-2 dana). Ovo u praksi znači da kompanija želi da se predstavi vama, da se pokaže kao dobro radno mesto i da se upoznate sa budućim kolegama i ostalima sa kojima biste sarađivali. Takođe, ovo je poslednja provera pre nego što vam ponude ugovor. Tako da, ako dođete do te faze, to znači da ste gotovo pronašli posao i da su šanse da ga zaista i dobijete dosta velike. 

S obzirom da ovaj deo procesa selekcije podrazumeva put u Nemačku, pitanje koje se nameće je - ko to plaća? Koliko ja znam, postoji negde u zakonu (dobro, nisam čitao sam zakon o zapošljavanju, već odgovore na pitanja oko zapošljavanja u nekim nemačkim novinama) obaveza poslodavca da "nadoknadi razumne troškove" kandidatu koga pozove na lični intervju. To znači prevoz u okviru Nemačke (ne znam koliko je precizno regulisano to u slučaju da je kandidat iz inostranstva) i eventualno troškove boravka u hotelu (min 3* Nemci su jako detaljni u svim pravilima). Ovo znači da ako neko putuje na intervju iz Hamburga u Keln, ide obično vozom, a ne avionom. Tj kandidat može da ide avionom, ali će firma refundirati troškove samo do visine karte za voz. Opet, za kandidate iz inostranstva ovo mislim da nije detaljno regulisano, pa postoji nekoliko opcija - ili sve plaća firma ili deo plaća kandidat (npr avio kartu od SR do najbližeg aerodroma i nazad, a ostalo firma). Kako god, ne bi trebalo da se desi da sve plaća kandidat. 

Sam probni dan obično se svodi na to da kandidat treba da reši neki konkretan problem iz oblasti u kojoj bi radio. To podrazumeva da treba da, osim da rešite sam problem, i objasnite kako ste došli do rešenja, da vaš pretpostavljeni vidi koliko znate, kako rešavate zadatke, kako sarađujete sa kolegama, koliko se dobro sporazumevate i kako se snalazite u novim situacijama. Običaj je (barem u kompaniji u kojoj ja radim) da se tada organizuje i zajednički ručak sa još par kolega. Ja lično nisam imao ovu fazu pregovora, ali video sam kako to izgleda kada sam počeo da radim i kada su primane nove kolege.

Ako sve ovo dobro prođe, trebalo bi da posle probnog dana imate konkretnu ponudu poslodavca (iznos zarade, neke osnovne informacije o poslu, radnom vremenu, godišnjem odmoru i osnovna pravila u kompaniji).

Još par stvari. Minimalni godišnji odmor u Nemačkoj je 25 radnih dana, i od toga svi počinju. Posle svake navršene pune godine rada, dobijate još jedan dan, do maksimalno 28 dana. 
Državni praznici su slični i sličnih datuma kao u Srbiji - Božić (2d), Uskrs (2d), Duhovi, Prvi maj, Dan Ujedinjenja (03.10) i još neka 2 praznika u periodu feb-jun - sve ukupno 9-10 neradnih dana. Ako ste u Bavarskoj ili Baden-Virtembergu, na ovo dodajte još 5 odnosno 4 pokrajinska praznika (uglavnom verski praznici). Za ostale pokrajine je to 2-4 neradna dana, a grad Berlin nema ni jedan dodatni neradni dan, osim državnih praznika. Za detaljnije informacije, pogledajte wikipediju.

Toliko za ovaj post. Jeste malo duži, ali ovo je (skoro) sve što imam da kažem na temu traženja posla. U narednim postovima pisaću o sledećem koraku - a to je zahtev za nemačku radnu vizu.

Halloween

Halloween ili Noć veštica je u Nemačkoj popularan i komercijalizovan "praznik". Ove godine 31.10 je petak, pa svuda po oglasnim tablama su plakati za različita okupljanja, projekcije filmova Dejvida Linča, žurke i slično.
U robnim kućama, prodavnicama odeće i u velikim marketima su se već pre mesec - mesec ipo dana pojavili kostimi za Noć veštica, što za decu, što za odrasle - razne veštice, zombiji, vampiri, vukodlaci, vile, vilenjaci itd.
I ne samo kostimi, već i ukrasi za kuću, igračke i ostalo - sve na temu bundeva, kostura, veštica, kolača koji se prave tom prilikom, dekoracije za kuću itd.

Na sajtu grada Berlina (berlin.de) postoji posebna stranica posvećena Noći veštica, gde se može pročitati koja gradska institucija organizuje kakav događaj na temu Noći veštica. Ove godine su to Zoološki vrt u bivšem istočnom Berlinu (Tierpark) i Prirodnjački muzej.

Vidim da i novine pišu o tome, Zeit i Spiegel, postoje prodavnice kostima koje se pojačano reklamiraju ovih dana, turističke agencije nude aranžmane za produženi vikend, tu su saveti kako najbolje izrezati bundevu, ideje za ukrašavaje sobe, koji tržni centri organizuju kakva dešavanja za decu povodom Noći Veštica itd. Vidim da Nemci (bar oni koji na to obraćaju pažnju) to sve dosta ozbiljno shvataju.

Pri tome, ne bih mogao da kažem da je to tradicionalno. Kolege sa posla sa kojima sam pričao o tome, slažu se da je Halloween postao popularan tek u poslednjih desetak godina. Što se samog Berlina tiče, za razliku od većine velikih gradova u Nemačkoj, Berlin nema svoj neki festival, karneval ili slično. 90ih godina bila je Love Parade, ali se pokazala preskupa i neisplativa za grad i prestali su da je finansiraju. Koliko sam video po bilbordima i novinama i čuo od kolega, postoji mnoštvo malih, lokalnih dešavanja koje organizuju zajednice emigranata, ali ne postoji nikakav veliki festival ili slično na nivou grada. Postoji i gej parada, održava se ... hm... mislim negde u avgustu-septembru.

Ono što je koliko-toliko tradicija, uslovno rečeno, su protesti za Prvi maj, koji se i ovde slavi, tj državni je praznik. Tada obično sindikati pozovu svoje članove na demonstracije. I ne protestuju samo sindikati, već i Levica (die Linke, partija leve orijentacije, praktično reformisana SED, tj komunistička partija DDR). Ti protesti okupe nekoliko (desetina) hiljada učesnika koji zahtevaju uvođenje minimalne zarade (da, u Nemačkoj nije zakonski definisana) i poboljšanje položaja zaposlenih, pogotovo onih koji su "iznajmljeni" drugim poslodavcima, itd. Neretko dolazi i do sukoba sa policijom. Nažalost, ove godine za prvi maj ja sam gledao oglase za stanove i tih dana bio zauzet papirologijom, pa nisam ispratio šta se dešavalo na ulicama. Sledeće godine ću pisati više o tome.

Da ne skrećem sa teme, Noć veštica u Berlinu mene podseća na isti dan u Srbiji, dakle komercijalizacija, kafići koji organizuju tematske žurke i deca u kostimima.

Na slici je travnjak ispred jedne zgrade u kraju gde živim, neki su se baš ozbiljno spremili za Noć Veštica...

Za kraj, evo nešto što sam pokupio negde sa neta - deca koja idu po slatkiše
http://www.someecards.com/usercards/viewcard/MjAxMy1hYWZjNzNlMjVmMzg3ZDY4#

Do sledećeg posta...