Kako pronaći mesto u vrtiću u Berlinu

Gostujuća blogerka Sonja piše o vrtićima u Berlinu. Prijatno čitanje.

Mesto u vrtiću je najbolje da potražite dok još čekate da Vam stigne Kita-Gutschein. Za ovo možete unajmiti i nekog agenta iz agencije koje se time bave ali to će Vas koštati minimalno 600 evra.

Imam dva potpuno različita iskustva što se tiče traženja vrtića:
Kada smo došli u Berlin rekli su nam da je praktično nemoguće naći mesto. Ja sam za mog sina koji je tada imao 3,5 godine našla vrtić u roku od nedelju dana po dolasku. 16 dana po dolasku u Berlin on je već krenuo u vrtić (u tom trenutku smo još čekali da dobijemo Kita-Gutschein tako da smo za tih 15 dana platili oko 350 evra, a od sledećeg meseca smo plaćali samo 23 evra taksu, jer je Gutschein počinjao od 1. sledećeg meseca).
Za ćerku, koja je u tom trenutku imala godinu i po dana, tražila sam vrtić 3 meseca.


Postoje različiti tipovi vrtića, zavisi od vas šta Vam se sviđa i šta želite za Vaše dete. Bilingualni, montesori, waldorf, veganski, vegetarijanski... šta god zamislite ima. Postoje i vrtići koji podsećaju na one na koje smo navikli u Srbiji gde sva deca moraju da spavaju kad je vreme za spavanje, gde se dolazi u određeno vreme itd.


Kada budete predavali dokumentaciju u Jugendamt-u za Kita-Gutschein, tražite od njih spisak vrtića u toj opštini. Dobićete spisak svih postojećih vrtića sa brojevima telefona i adresama. Ukoliko tražite vrtić u više različitih opština, moraćete u svaki Jugendamt posebno da odete, jer oni poseduju samo spiskove za njihovu opštinu. Jedan od linkova koji Vam može biti od pomoći je i link za direktnu pretragu slobodnih mesta https://www.berlin.de/sen/jugend/familie-und-kinder/kindertagesbetreuung/kitas/verzeichnis/
Na njemu ćete najbrže pronaći u kojem vrtiću ima slobodno mesto za Vaše dete i taj vrtić treba telefonskim putem da kontaktirate. Ukoliko ne nađete ni jedno slobodno mesto na datom linku, zovite vrtiće redom i raspitajte se da li slučajno ima mesta u tom vrtiću, a ako nema, da li znaju od kada će biti. Za sina koji je tada imao 3,5 godina sam imala sreće da je baš u blizini bio otvoren novi vrtić u kome je bilo mesta za decu od 3 godine pa naviše i da u tom vrtiću vaspitač priča engleski tako da sam se lako sa njim sporazumela. Kada sam tražila za ćerku od godinu ipo, nazvala sam oko dvadesetak vrtića.

Korisno bi bilo, ukoliko ne govorite najsjajnije nemački, da spremite sebi unapred šta ćete reći kada pozovete vrtić. Informacije koje oni traže su: starost deteta, datum od koga važi Kita-Gutschein i na koliko sati Vam je odobren. U nekim vrtićima Vas neće primiti ukoliko imate samo odobrenih 4-5h iako imaju mesta. Svaki vrtić ima svoj spisak čekanja ukoliko nema slobodnih mesta tako da prilikom tog razgovora pitajte, ukoliko Vam sami ne ponude, da Vas stave na spisak. Čim se oslobodi neko mesto zvaće Vas. Nemojte se iznenaditi ako Vam u nekim vrtićima kažu da će Vas staviti na spisak tek za sledeću godinu. Pazite i koji profil vrtića zovete. Pronađite na internetu kakav je to vrtić u koji želite da upišete Vaše dete, jer se može desiti da zovete turski ili španski vrtić, a da to i ne znate.

Kada konačno nađete slobodno mesto za Vaše dete pozvaće Vas na intervju. To što u vrtiću postoji slobodno mesto ne znači automatski da ćete ga baš Vi dobiti. Na intervju dolazite obavezno sa detetom kako bi vaspitač u vrtiću video da li se Vaše dete uklapa u profil tog vrtića, ali i vi kao kompletna
familija. Vi intervjuišete njih, a oni Vas i ukoliko se Vi njima dopadnete, kao i oni Vama, potpisujete ugovor. Zanimljivo je da ćete kao stranac mnogo lakše naći vrtić, jer dete treba što pre da stupi u proces integracije i učenja jezika pa grad Berlin, da bi podstaknuo vrtiće da primaju decu stranog porekla, daje vrtićima više para za decu u integraciji.

Pored standardnih vrtića, postoji i nešto što se zove Tagesmutter (dnevna majka). To su uglavnom osobe koje čuvaju do petoro dece kod svoje kuće, koje su specijalno opremile za tu svrhu. Spisak takođe možete preuzeti u Jugendamtu. Razlika između njih i vaspitača je što vaspitač mora da završi višu školu ili fakultet, a Tagesmutter pohađa samo kurs od 160h i obezbedi stan. Kita-Gutschein važi i za Tagesmutter i za vrtiće.

Puno sreće :-)

Vrtići u Nemačkoj - Berlin

Gostujuća blogerka Sonja piše o postupku upisivanja dece u vrtić u Berlinu. Prijatno čitanje.

U Berlinu, za razliku od Srbije, ne postoji podela na privatne i državne vrtiće već se svi vrtići finansiraju iz budžeta grada, a vi plaćate samo određeni procenat od ukupne cene koji Vam grad određuje. Ovaj članak se odnosi isključivo na Berlin jer u zavisnosti u kom delu Nemačke živite, drugačija je procedura. Dete može biti najmanje 8 nedelja staro da biste ga upisali u vrtić.

Imam dva deteta, tako da sam ovu proceduru prošla dva puta. Jedno je u datom momentu bilo starije od tri godine, a drugo mlađe od dve godine.

Da bi dete moglo da krene u vrtić potrebno je podneti zahtev za Kita-Gutschein u opštinskoj kancelariji za mlade (Jugendamt). Spisak opština možete naći na http://service.berlin.de/jugendaemter/ . Bez ovog dokumenta bi vrtić koštao oko 700 evra, i retko koji vrtić prima decu koja nemaju Kita-Gutschein.

Zahtev za Kita-Gutschein se podnosi najranije devet, a najkasnije dva meseca pre nego što dete krene u vrtić. Razlog tome je što sama procedura obrade zahteva traje od 6 do 8 nedelja. Ukoliko ste tek stigli u Nemačku i želite da Vaše dete odmah krene u vrtić postoji mogućnost da po ubrzanom postupku dobijete Kita-Gutschein. Na obrascu za Kita-Gutschein postoji polje u kom treba da navedete razlog ubrzanog postupka (npr. želim da se moje dete što pre socijalizuje, integriše i nauči jezik) i obavezno štiklirati polje na kom piše da ste tek došli u Nemačku.

Dokumentacija koja je potrebna:

1. Izvod iz matične knjige rođenih (međunarodni obrazac ili prevod na nemački ako je na ćirilici) za dete za koje podnosite zahtev za Kita-Gutschein;
2. Fotokopija Vašeg, partnerovog i detetovog pasoša kao i fotokopija Plave karte ili radne dozvole, u zavisnosti šta od ova dva dokumenta imate (za ova dokumenta mi niko nikada nije tražio prevod);
3. Popunjen obrazac za Kita-Gutschein (možete ga uzeti u Jugendamtu što toplo preporučujem jer je online upitnik malo konfuzan za razliku od ovoga u štampanoj formi). Ako želite da popunite online možete to uraditi na https://fms.verwalt-berlin.de/kita . Vodite računa da ovaj obrazac morate svakako odštampati jer ne postoji opcija online prijave;
4. Izvod o visini primanja za Vas i partnera/ku za kompletnu prethodnu godinu preveden na nemački;
5. Potvrda o prebivalištu (Anmeldebestätigung);
6. Potvrda da ste zaposleni ili dokaz o studiranju ili šta god da je razlog zbog koga Vaše dete treba da krene u vrtić (npr idete na kurs nemačkog jezika).


Kita-Gutschein možete dobiti na 4-5 sati (Halbtagsbetreuung), 5-7h (Teilzeitbetreuung), preko 7h (Ganztagsbetreuung) ili preko 9h (erweiterte Ganztagsbetreuung).
Ukoliko je samo jedan od roditelja zaposlen, a drugi nema nikakve dodatne obaveze i pri tom kući se ne govori nemački Vaše dete će dobiti Kita-Gutschein, ali samo na 4-5 sati ukoliko je dete mlađe od dve godine, a ako je starije od dve godine imate pravo na Kita-Gutschein na 5-7 sati. Ukoliko u međuvremenu postoji potreba za promenom dužine boravka u vrtiću morate podneti novi zahtev sa kompletnom dokumentacijom koju ste podnosili i prvog puta i voditi računa obavezno najmanje 2 meseca pre nego što do te potrebe dođe.


Kroz 6 do 8 nedelja poštom Vam stiže Kita-Gutschein u kom piše i koliku cenu vrtića plaćate (ona se određuje na osnovu Vaših primanja). Deca od 3 godine pa naviše plaćaju samo fiksno taksu za boravak deteta u vrtiću od 23 evra mesečno, a ispod tri godine u zavisnosti od primanja. Što Vam je veća plata, više ćete plaćati vrtić. Vodite računa da na cenu na koju plaćate vrtić za dete koje ima manje od tri godine morate dodati još 23 evra takse. Npr. ako piše da treba da plaćate 200 evra vrtić, dodajete na tu cifru još 23 evra takse i dobijate ukupnu cenu vrtića od 223 evra mesečno.


Kada sam podnosila zahtev za produženje Kita-Gutschein za mlađe dete, desilo mi se da Kita-Gutschein ni posle 10 nedelja nije stigao, a razlog tome je bilo leto kada svi mahom uzimaju odmore. Pošto sam tada već krenula na integracioni kurs nemačkog otišla sam direktno u Jugendamt i objasnila im da sam na vreme podnela zahtev i oni su ga istog dana obradili i poslali mi na mejl u roku od dva dana novi Kita-Gutschein za moju kćerku. Ukoliko se desi da Vam Kita-Gutschein ne stigne ni posle 8 nedelja, slobodno idite do Jugendamta i oni će ubrzati postupak.


Deo posla ste zavrsili, preostaje Vam samo još da nađete vrtić. :)

Plava karta

Doputovao sam u Nemačku, počeo da radim, prijavio prebivalište, otvorio račun u banci, sakupio svu potrebnu dokumentaciju, uspeo da nađem stan, promenio adresu na koju sam prijavljen i o tome obavestio sve institucije, mislio sam da mi nedostaje samo još jedna stvar i da konačno malo odahnem - Plava Karta.

U toku prva tri meseca mog boravka u Nemačkoj, tj dok mi nije istekla važnost vize koju sam dobio u ambasadi u Beogradu, trebalo je da podnesem prijavu za dugoročnu vizu, tj plavu kartu Evropske unije.

U ovome sam imao ne baš malu pomoć kompanije za koju sam radio, tako da sam bio pošteđen zakazivanja termina u kancelariji za strance.To je i moja preporuka, ako možete, koristite pomoć HR-ljudi u kompaniji u kojoj radite. Ako ne, nije ni to tako strašno, samo zahteva malo više angažovanja.

Da krenem redom.
Spisak dokumenata potrebnih za dobijanje Plave karte nije kratak, ali dobra vest je da te dokumente ionako već imate, inače ne biste mogli ni da radite.
Dakle:
1) pasoš;
2) biometrijska fotografija;
3) inostrana univerzitetska diploma priznata u Nemačkoj (spisak se može naći ovde - http://www.anabin.kmk.org ), original + kopija;
4) ugovor o radu (original + kopija), sa odgovarajućom zaradom - 37.800e bruto godišnje za deficitarna zanimanja i 48.400e bruto godišnje za ostala zanimanja, na poslovima na kojima je neophodno imati univerzitetsku diplomu (što znači da u ugovoru o radu poslodavac treba da napiše odgovarajući opis poslova). Deficitarna zanimanja su zanimanja iz oblasti prirodnih nauka, matematike, arhitekture, saobraćajnog- prostornog- ili urbanog planiranja, iz oblasti dizajna, inženjerskih nauka, humane medicine (osim zubara), kao i oblasti IKT (informacionih i komunikacionih tehnologija);
5) odobrenje nemačke Nac.sl.za zapošljavanje tj. Arbeitsagentur, osim ako podnosilac poseduje nemačku univerzitetsku diplomu (dakle za mene je bilo potrebno). U praksi to znači popunjen formular "odobrenje za zapošljavanje" (nem. Antrag auf Erlaubnis einer Beschäftigung) - link je http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?50328 . Za ovo je definitivno potrebna pomoć nekoga iz kompanije, makar da vam da podatke o firmi koji se ovde traže i eventualno da se konsultuje oko popunjavanja obrasca sa Kanc.za strance;
6) popunjen formular "zahtev za izdavanje boravišne dozvole" (nem. Antrag auf Erteilung eines Aufenthaltstitels) - link je http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?72304 . Ovo je onaj obrazac na 4 strane koji je trebalo popuniti i prilikom dobijanja one prve 3-mesečne vize, dakle ništa novo;
7) popunjen obrazac za opis radnog mesta (nem. Stellenbeschreibung) link je - http://www.berlin.de/formularserver/formular.php?50329 . Ovde je takođe potrebna pomoć nekoga iz kompanije, kao i dovoljno dobra formulacija opisa radnog mesta, takva da se jasno iskaže da je za obavljanje tih poslova neophodno univerzitetsko obrazovanje;
8) dokaz o zdravstvenom osiguranju. Ovo je zapravo potvrda osiguravajuće kuće da podnosilac zahteva ima zdravstveno osiguranje. U slučaju TK (Techniker Krankenkasse), ja sam već prilikom prijave na osiguranje napomenuo da mi je potrebna i ta potvrda i dobio sam je (poštom naravno) u roku od 6-7 dana, ali nije problem i da vam naknadno pošalju;
9) 110e , keš ili kartica, najbolje imati i jedno i drugo, jer se dešava da ili automat za kartice baš taj dan ne radi ili ne primaju keš... Dobra stvar je da je ovaj trošak moguće prijaviti u poreskoj prijavi početkom naredne godine i da vam se te pare vrate, ali o tome drugom prilikom... Svakako sačuvajte priznanicu.


Sajt grada Berlina sa spiskom potrebne dokumentacije - https://service.berlin.de/dienstleistung/324659/

Sa sakupljenim svim ovim dokumentima i zakazanim terminom u kanc. za strance ne bi trebalo da bude problema. Ja sam u svemu ovome imao veliku pomoć firme, pa nisam morao da zakazujem a i ceo postupak je trajao relativno kratko, od predaje papira (poslao sam sve skenirane dokumente HR službi) do poziva da dođem da podignem Plavu kartu prošlo je oko 3 nedelje.

Sam momenat izdavanja je bio pomalo neobičan, službenica me je pitala koliko sam visok i koje su mi boje oči (ne znam zašto, ali to piše na kartici). Posle toga ostavljanje otisaka prstiju (opet!) i to je to. Pitao sam zašto opet uzimanje otisaka, ako sam već jednom to uradio u ambasadi, ali oni navodno nemaju pristup tim podacima, pa ni mojim otiscima koje sam dao ambasadi...

Plava karta inače nije baš onako plava kako sam ja zamišljao da će biti, a i nema nikakav čip, uostalom evo i slike:

Plava karta

Inače, nemački Petar Petrović je Max Mustermann, ne znam zašto su stavili ovog Herr Wurzelbachera.

Uz plavu kartu dobija se i tzv dodatak (nem. "Zusatzblatt") u kome piše da radite samo za tu-i-tu firmu na tim-i-tim poslovima (prepisano iz ugovora o radu). Od tog momenta, za identifikaciju pred državnim organima potrebno je da imate uz sebe pasoš, plavu kartu i taj dodatak. Doduše, u praksi uglavnom je dovoljno da imate pasoš, plava karta i dodatak su potrebni valjda samo policiji i kanc. za strance.

Jednu vrlo praktičnu prednost plave karte uvideo sam kada sam na pošti podizao paket. U vreme kada poštar je naišao nisam bio kod kuće, sledeći dan sam otišao do pošte da podignem paket. U to vreme nisam imao plavu kartu i službenica na pošti je tražila da vidi na kojoj sam adresi, dakle neki zvanični dokument gde to piše. Naravno da nisam imao, jer svoju prijavu iz opštine ne nosim uvek sa sobom. Moje objašnjavanje da imam pasoš i da sam jedini koji se tako zove u komšiluku i da znam od koga je stigao paket nije pomoglo. Pošta izdaje pakete samo ako imate dokument sa adresom i tu nema izuzetaka. Klasičan ft1p slučaj.
Sa plavom kartom više nisam imao tih problema.

Još jedna napomena, ako menjate posao, menja se i dodatak uz Plavu kartu. Ali o tome u nekom od narednih članaka.

Struja, gas, kablovska, mobilni

Malo o računima ...

STRUJA
Da biste bili redovni potrošač struje, potrebno je sa protokolom o primopredaji stana ("Wohnungsübergabeprotokoll") otići do izabranog snabdevača struje ili gasa (najveći u Berlinu su Vattenfall i Gasag, ali ima i manjih) i zaključiti ugovor o isporuci struje/gasa. Naravno, dobro bi bilo proveriti uslove koje nude i uporediti sa ostalim snabdevačima koji na vašem području nude te usluge.

Inače, struja je u Nemačkoj prilično skupa. Kada kažem skupa, to znači da je cena jednog KWh oko 30 evrocenti, tj 36 dinara. Struja je skupa iz više razloga - Nemačka nastoji da potrošnju energije smanji u cilju smanjenja emisije štetnih gasova, stimulišući okretanje prema tzv. zelenoj energiji, obnovljivim izvorima (vetar, sunce, biomasa) što zahteva ogromne investicije, a pre nekoliko godina (mislim posle zemljotresa i havarije elektrane u Fukušimi) doneta je politička odluka da se postepeno obustavi upotreba nuklearne energije.

Što se tiče obračuna i plaćanja električne energije, vrlo je jednostavno. Naime, stanar (dakle NE vlasnik) mora da ode i prijavi se kod izabranog snabdevača struje kao potrošač. I svi računi glase na stanara, a ne na vlasnika. Za prijavljivanje je dovoljna samo prijava prebivališta (iz opštine), pasoš i protokol o primopredaji stana, tj useljenju. Ja sam nosio i ugovor o zakupu stana sa sobom, ali nije bio potreban. Izabrao sam tarifu po kojoj ću plaćati struju (ima 2-3, zavisno od potrošnje i vrste struje koju koristite) i potpisao ugovor. Par dana posle toga, dobio sam pismo tj obaveštenje o izabranoj tarifi i potvrdu ugovora.

Moram da napomenem, dok se ne prijavite, vi u stanu imate struje, koju redovno trošite, a snabdevač počinje da vam obračunava potrošnju od onog stanja strujomera koje je evidentirano na protokolu o primopredaji stana.

Struja se plaća paušalno tokom godine, a onda u januaru ili februaru se očitavaju sva brojila i doplaćuje razlika između stvarno potrošene energije i paušalno uplaćenog iznosa. Da, struja se očitava jednom godišnje. Kako oni procenjuju koliko ću ja potrošiti? Poznato je za šta se struja koristi (da li za kuvanje, zagrevanje vode, ili samo za svetlo/frižider/laptop) u kojem stanu i pretpostavljam da operateri imaju mogućnost da provere i raniju potrošnju istog brojila, ako je i prethodni stanar bio njihov klijent.
Ono što je interesantno, je da sam poštom dobio i izvode iz nekoliko zakona koji se tiču načina obračuna električne energije, šta je sve sadržano u ceni i objašnjenje o poreklu struje koju trošim. Od onih 30 evrocenti/KWh, nekih 42% su razni državni nameti (PDV, stimulacija za obnovljive izvore energije, korišćenje prenosnog sistema isl) a ostatak odlazi isporučiocima. Dakle vrlo slično kao u Srbiji.
Poreklo tj bolje rečeno sastav struje je procenat struje po izvorima. Prosto rečeno, u tarifi koju sam izabrao, koji procenat struje potiče od fosilnih goriva, hidroenergije, biomase, nuklearne energije itd.

Samo tarifiranje je krajnje jednostavno. Dakle, mesečno se plaća 5-8e fiksno (zavisno od tarife) plus potrošnja. To je sve. I tako operater zna i može da proceni koliko ću ja trošiti struje u sledećih godinu dana. Čak i kada sam novi potrošač. I evo, ove godine početkom februara su bili da očitavaju struju (inače strujomer stoji u mom predsoblju, potpuno blesavo, i onda neko mora da bude kod kuće i pusti radnike da očitaju struju ili da ostavite ključ komšiji od poverenja...) i dobio sam obračun za prošlu godinu, koji je odstupao od paušalnog iznosa manje od 10%, u moju korist. Vratili su mi više uplaćen novac u roku o 10 dana. Bez kamate.

GAS
Ako u stanu imate sproveden gas, to znači da morate da se prijavite i kao potrošač gasa. Postupak je gotovo identičan kao za električnu energiju, merač gasa je takođe u stanu, stanje se očitava jednom godišnje, u međuvremenu se plaća paušalno.
Razlike - postoji samo jedna tarifa, i nije tako lako lično utvrditi potrošnju, jer se fakturiše u isporučenim KWh, pri čemu potrošnja varira sezonski i u zavisnosti od nekih faktora, ko troši gas u Srbiji zna o čemu pričam, dobio sam uputstvo za pretvaranje kubika gasa (piše na meraču potrošnje) u KWh, formula je na pola strane, odustao sam posle pročitana 2 reda...
Negde u martu sam dobio obračun za utrošen gas tokom prošle godine, morao sam da doplatim nekih ... 7-8e.
Na osnovu par meseci iskustva sa šporetom na gas i protočnim grejačem za vodu, mogu da zaključim da to uopšte nije loše i u Nemačkoj se isplati, više nego npr šporet i bojler na struju.


KABLOVSKA
Ovde je vrlo zanimljiva tržišna situacija. Naime, kao i u Srbiji, tržište je liberalizovano, pa postoji više kablovskih operatera. Zavisno od pokrajine, postoji 1-2 operatera kablovske televizije. Najveći, KabelDeutschland, vlasništvo je Vodafona. U Berlinu je prisutan i TeleColumbus, zavisno od dela grada. Zanimljivo je da u pokrajini Baden-Würtemberg postoji samo jedan operater, i to u vlasništvu pokrajine - BW Kabel.
Ugovor se zaključuje na minimalno dve godine, i posle isteka automatski produžava. Ono što je mene iznenadilo je da cena usluga nakon isteka ugovorne obaveze VEĆA nego tokom tog perioda. Dakle neka vrsta kazne za verne korisnike ?! Stvarno ne razumem tu logiku i ne znam šta se dešava ako npr otkažem ugovor posle isteka ta 2 meseca i onda se prijavim ponovo, sa istim ili drugim paketom...
Inače svoj ugovor sam zaključio preko interneta, pošiljka (kablovski modem, set-top-box, kablovi) mi je stigla u roku od 3dana, ali u tom momentu nisam imao nalepnicu na sandučetu (početnička greška!) jer sam se tek uselio u stan i poštar je vratio pošiljku nazad KabelDeutschlandu i tu je bio početak tri nedelje bez interneta za mene. Ja sam uzaludno čekao više od nedelju dana da paket stigne, možda im treba vremena da sve to pošalju, evo valjda će sutra stići... i ništa.
Nazvao sam call centar. Operater mi je rekao da je tražio da mi se ponovo pošalje paket i paket je zaista stigao posle 3dana, ali dan kasnije stiže i obaveštenje da moram da im vratim taj isti paket, jer je ugovor sa mnom raskinut?!
Šta se zapravo dešavalo? Kada su u KabelDE videli da "primalac ne postoji" oni su raskinuli ugovor sa mnom, iako sam ja zvao njihov call centar i sve lepo objasnio. Ne vredi. Imaju pravilo i drže se toga. U tom momentu sam shvatio da imam posla sa Nemcima, koji, iako vrlo organizovani, imaju svoja pravila i (skoro) UVEK ih poštuju. Odnosno, imaju sistem i od njega ne odstupaju. Dakle ja sam bio označen kao nepostojeći primalac i oni su raskinuli prvobitni ugovor.
U međuvremenu sam ja, očekujući paket, zakazao dolazak instalatera koji je trebalo da aktivira priključak. Pre nego što je on došao ja sam morao da vratim taj paket nazad. Instalater je priključio sve što treba i ostavio mi neki kablovski modem, na privremenu upotrebu.
Posle još 3 poziva call centru, napokon sam uspeo da se objasnim sa njima šta mi treba i šta treba da radim dalje. Stigao mi je i treći paket, ja sam vratio modem koji mi je instalater ostavio, aktivirao svoj priključak  i posle SAMO malo više od tri nedelje imao internet.

VAŽNO - Prva stvar koju treba uraditi prilikom useljenja u stan u Nemačkoj je da zalepite nalepnicu sa imenom i prezimenom na sanduče.
Osim ako ste u podnajmu (tzv. Untermiete) i pravi stanar vam to ne dopušta. U tom slučaju pišete svoju adresu, a ispod imena i prezimena upišete - BEI <prezime-na-sandučetu>. Npr
Petar Petrović (bei Schmidt),
Berliner str. 123,
12345 Berlin.


MOBILNI
Kao i u Srbiji, i u Nemačkoj postoji nekoliko operatera mobilne telefonije. I svi oni nude razne pakete, sa i bez telefona, pre- i post-paid. Da biste zaključili ugovor o post-paid, morate imate boravišnu dozvolu koja važi minimalno do isteka ugovora, što u momentu dolaska u zemlju ja nisam imao (samo 3-mesečna viza iz ambasade), pa sam uzeo prepaid broj, koji je u principu kao postpaid, jer svakog meseca mora da se uplati minimalno 10e dopuna. Ima i tarifa koje to ne zahtevaju, ali prvog dana kada sam direktno sa aerodroma došao u centar, nisam ni pomislio na tako nešto.
Za postpaid, čest je slučaj (bar kod velikih operatera - vodafone i O2, tj španska Telefonica) da se plaća i priključak - 30e. Povremeno budu neke akcije kada se to ne plaća, pa vredi iskoristiti. Ili prijava preko interneta, kada je priključenje takođe besplatno.

NAPOMENA
Sve račune moguće je platiti elektronski, trajnim nalogom, što savetujem svima, jer su rokovi plaćanja različiti (početak, sredina, kraj meseca, kako koji operater/isporučilac). Neki to i zahtevaju, npr telekomunikacione kompanije. Takođe, prilikom zaključivanja skoro svakog ugovora, traži se potpis tj odobrenje da firma (npr telekomunikaciona kompanija) može da zatraži vaš Schufa (kreditni) rejting. Ovo nije ništa neuobičajeno, ali kompanije ne samo da mogu da pročitaju vaš rejting, već u slučaju neplaćanja računa ili neredovnog plaćanja, prijave to Schufi (kreditnoj agenciji) koja onda snižava vaš kreditni rejting, što opet utiče da teže (ili uopšte ne) dobijate kredit kod banke ili vam odobre kredit pod lošijim uslovima.

Kupovina automobila u Nemačkoj

Čast mi je da predstavim novog gostujućeg blogera, Ugija, koji piše o svojim iskustvima kupovine automobila u Nemačkoj. Prijatno čitanje.

*   *   *

Pre ili kasnije, čovek dođe u situaciju da se odluči na kupovinu automobila. Mada to za Berlin ne mora nužno da bude tačno, jer sam upoznao ljude koji godinama žive ovde i koji su rekli da ne poznaju osobu koja poseduje automobil. Sve u svemu, ukoliko se ipak odlučite na ovaj korak, pokušaću u ovom članku da vam predstavim šta sve može da vas čeka na tom putu.

Prvo i osnovno što treba uraditi je, naravno, da pronađete željeni automobil. Postoje razni načini na koje možete da se upustite u potragu. Najpopularniji način je naravno pretraga na internetu i dva najpopularnija sajta za pretragu su: http://www.mobile.de/ i http://www.autoscout24.de/ i za njih je verovatno čulo dosta ljudi i u Srbiji. Ja sam lično najviše koristio autoscout24.de iz razloga što mobilna aplikacija ima lepši interfejs, čisto subjektivni razlog. Često neka kola iz mobile.de pretrage nisam viđao na autoscout24.de rezultatima pretrage i obrnuto. Tako da bi verovatno najbolje bilo da pratite zbivanje na oba sajta tokom potrage kako biste stekli što bolji uvid u ponudu.

Mimo pretrage po internetu vam naravno ostane da posećujete neke auto placeve u vašoj okolini (pogotovo ako ste zainteresovani za polovni automobil) ili da ciljano idete na sajtove / salone proizvođača automobila čiji polovan / novi model želite da uzmete. Generalni je savet da izbegavate auto placeve čiji vlasnici nisu Nemci.

Termin sa kojim ćete se tokom potrage verovatno često susretati je Jahreswagen. Primetićete da su im cene znatno niže od novih modela i ovi automobili spadaju u "najnovije polovnjake". Ovaj izraz u suštini znači da je automobil polovan, ali ne stariji od 12 meseci. Često ćete videti auto placeve, pa čak i auto salone koji prodaju isključivo Jahreswagen automobile. Ukoliko ciljate da vam kola budu skoro nova, a za nova možda nemate dovoljno novca, ova grupa automobila može da bude pravo mesto za potragu ne toliko starog modela koji se možda uklapa u vaš budžet.

Mimo ovih vozila, naravno, ostane vam standardan izbor - "standardan polovan" ili nov automobil. Tu odluku naravno svako odnosi na osnovu gomile faktora. Dalje će biti opisano šta vas čeka ako se opredelite za kupovinu novog automobila.

Da napomenem da tokom potrage za kolima obavezno zapitkujte sve što vas zanima o željenom automobilu. Zakažite probnu vožnju i probajte automobil, to je u Nemačkoj krajnje normalna stvar (za koju vam treba samo važeća nemačka vozačka dozvola), nećete ovde doživeti da vas ljudi gledaju popreko ili da će vam reći nešto tipa "ne možete vi da probate automobil, ali ako hoćete dovedite nekog majstora da ga pogleda na licu mesta". Za vaše novce možete da zanovetate koliko želite.

Nakon što ste pronašli vaš željeni automobil, sledeća stvar koju trebate da rešite je finansiranje. Najjednostavniji scenario je da imate dovoljno novca na vašem računu da celokupan iznos platite "u kešu". Alternativa tome je da podignete kredit kod banke, bilo na celokupnu sumu automobila ili na deo sume (ukoliko imate neko učešće). Prva i osnovna stvar koju trebate da znate u slučaju da želite da podignete (za automobil ili bilo kakav drugi) kredit kod banke: uslov da banka uopšte počne razmatra da vam odobri kredit jeste da imate dozvolu boravka u Nemačkoj koja traje barem onoliko koliko je trajanje kredita. To je apsolutni minimum i ispod toga ni jedna banka neće hteti da vas uzme u razmatranje. Neke banke čak ni to neće prihvatiti, već će vam tražiti da imate neograničen boravak u Nemačkoj. Ukoliko to imate, ima smisla da posetite banku u potrazi za kreditom, a ukoliko ne, plaćanje u kešu je jedina stvar koja vam preostane. Potraga za kreditom, uslovi i pravila su priča za sebe, to će verovatno biti objašnjeno u nekom zasebnom članku.

Ukoliko ste u načelu odlučili kod koje banke biste za vaš novi automobil podigli kredit, prestaje period potrage i dolazi vreme za akciju. U ovom momentu najbolje bi vam bilo da kontaktirate osobu / auto kuću / auto salon kod kojih planirate da uzmete automobil i da im javite da ste definitivno zainteresovani da kupite automobil i da biste u narednim danima otišli u banku da tražite kredit. Na ovu potvrdu svaki prodavac će vas uzeti za ozbiljno i sačuvaće vam željeni automobil na nekoliko dana kako biste vi uspeli da dobijete odgovor od banke da li će vam odobriti kredit ili ne.

Nakon što ste rezervisali automobil, pravac banka. Od momenta ulaska u banku (na zakazan termin) do momenta kada vam je kredit odobren doslovno prođe pola sata. Službenik će jednostavno da proveri da li ste sposobni za kredit u iznosu i po uslovima koje ste dogovorili i ako dobije potvrdu, ostane samo da potpišete par papira i to je sve. Jedna od stvari koje će vam svaka banka tražiti kao uslov za kredit jeste da nova kola morate da osigurate punim kasko osiguranjem. Kompanija kod koje sam ja osigurao svoja je AllSecur. Ugovor o kasko osiguranju je moguće u potpunosti sklopiti online i toplo preporučujem sajt http://www.check24.de/ što je verovatno i najjednostavniji način.

Ovo je sada momenat kada morate da budete oprezni i da mudro pregovarate sa bankom. Moja banka je meni ponudila solidno nisku kamatu (u poređenju sa nekim keš kreditima) pod izgovorom da je to eto baš za auto kredit. Možda je ta kamata bila niska upravo iz tog razloga, moguće. Međutim, kada im kažete da vam to treba za automobil, dolazite u problem gde banka insistira da nakon kupovine automobila morate da im predate original papira koji se zove Fahrzeugbrief (koji se sastoji iz dva dela - Teil I i Teil II). Fahrzeugbrief je "sveti" papir koji ćete dobiti nakon kupovine kola i koji u Nemačkoj određuje vlasnika kola. Dakle - ko poseduje Fahrzeugbrief je vlasnik kola, ne onaj čije ime piše na papiru (da, to doslovno znači ako ja imam Fahrzeugbrief od Petra Petrovića, ja sam vlasnik kola iako je Petrovo ime na tom papiru). Dakle, pošto je banka dala kredit za kola, ona želi taj papir u svom vlasništvu kao osiguranje da ima šta da konfiskuje ukoliko vi iz nekog razloga prestanete da isplaćujete kredit. Papir ostaje kod njih do potpune isplate kredita, nakon čega ga vi dobijate u svoje vlasništvo. Ukoliko pak ne kažete banci za šta će vam kredit (što sam i sam trebao da uradim) ovaj sveti papir će biti u vašem vlasništvu, a vi pravi vlasnik svojih kola. Doduše, kamata bi vam verovatno bila nešto viša, ali to je sada stvar vaše odluke i pregovaračkih sposobnosti sa bankom.

Fahrzeugbrief Teil II

Nakon što vam je banka odobrila kredit, postoje dva načina da platite prodavcu. Logičan put je da sumu (zajedno sa vašim učešćem) banka uplati prodavcu ako će već da dobije Fahrzeugbrief u svoje vlasništvo. U mom slučaju se desila najnelogičnija stvar koja se na kraju ispostavila kao bezazlena - banka je kreditnu sumu uplatila na moj tekući račun, ja uplatio prodavcu (što se u Nemačkoj vodi kao da si auto ti platio kešom, a ne finansirao), a banka dobila Fahrzeugbrief, jer su me nasamarili. Vi budite mudri i odaberite pravi put.

Kupovina automobila se, ukoliko ga kupujete kod auto kuće kao što sam ja, obavlja u dve faze. Auto kuća je tražila prvo uplatu 10% vrednosti automobila kao potvrdu za narudžbinu. Nakon uplate, poštom dobijate od auto kuće papire od kola koja su vam potrebna da ih prijavite kao vaša (u mom slučaju poštom, jer sam kola pazario 200km od mesta stanovanja). Kada imate te papire, potrebno je da odete u ustanovu koja se zove Kfz Zulassungsbehörde (u Berlinu na ovoj adresi), prijavite automobil kao vaš i dobijete registarske tablice. To je jednostavan proces koji se odradi prilično brzo kada dođete na red. Predate im sve papire od kola koja ste dobili zajedno sa vašom nemačkom vozačkom dozvolom i sve je gotovo za nekih 5 minuta. To će vas koštati nekih 20-ak evra. Nakon toga odlazite u radnje koje se uvek nalaze u blizini pomenute ustanove i koje izrađuju registarske tablice. Možete odabrati nasumičnu kombinaciju slova i brojeva ili poručiti neku po vašoj želji. Porudžbina željenih tablica će vas koštati nekih 15-ak evra. Sama izrada tablica oko 35-40 evra. 

Nakon što se sve ovo uradi, trebalo je samo da uplatim preostalu sumu za kola i odem po njih. Sva dokumenta od Kfz Zulassungsbehörde, od kojih je jedan tzv. Fahrzeugschein (nešto slično srpskoj saobraćajnoj dozvoli), uključujući registarske tablice nosite sa sobom i odlazite kod prodavca gde ćete zvanično da potpišete ugovor i dobijete ključeve i vašeg novog četvorotočkaša. Čestitam!

Fahrzeugschein, tj. vozačka dozvola

Stvari koje bih da napomenem na kraju i koje trebate imati u vidu prilikom kupovine kola. Skoro svaki (da ne tvrdim napamet da je baš svaki) novi automobil dolazi sa letnjim gumama. Dakle, ako kupujete automobil zimi (moj slučaj), obavezno računajte na to da ćete morati kupiti i nove četiri zimske ili univerzalne gume, kako god više preferirate. Dobro je poznato da su kola stalni trošak, a od sigurnih troškova sa kojima ćete se često sretati (mimo goriva) je osiguranje i porez na automobil. Porez na automobil je stvar koja se u Nemačkoj plaća carini (Zollamt) jednom godišnje, a iznos poreza varira od modela do modela. Neki faktori koji utiču na finalni iznos jeste to koji tip goriva automobil troši automobil, koji motor poseduje, kolike su emisije CO2, kubikaža. http://www.kfz-steuer.de/kfz-steuer_pkw-text.php je ne tako lep, ali informativan sajt gde možete za određeni model da proverite koliki bi bio godišnji porez za određeni automobil. Za nov SUV možete da računate oko 120 evra za godinu dana. Pored poreza ostane još kasko osiguranje koje možete grubo da računate da iznosi oko 100 evra mesečno.

Srećno u izboru i kupovini vašeg novog automobila, nadam se da vam je ovaj članak dao makar mali uvid u ono šta vas čeka na ovom putešestviju.

Iznajmljivanje stana - papirologija

U prethodnom postu pisao sam o traganju za stanom. Tema ovog posta je - kompletna papirologija za konkurisanje za iznajmljivanje stana kao i postupak kod useljenja u novi stan.

Otići na razgledanje stana je prilično zanimljivo, čovek se zaista nagleda svega.
Npr stari stanovi, tzv. Altbau, sa plafonima visine skoro 4m (da, jedan je bio 3,80m), uskim spavaćim sobama u koje možete da birate da li ćete staviti garderober, veliki krevet ili ćete moći da priđete prozoru (nikako ne može sve od toga), sa predsobljima gde iznad vrata postoji "bunker", tj drvena ploča koja služi kao dodatni skladišni prostor i ceo stan čini još ružnijim, sa parketom tačnije rečeno brodskim podom koji škripi, sa drvenim stepenicama u hodniku koje su uske i takođe škripe, sa balkonom koji je dovoljan za dve male saksije i kanticu za zalivanje.
Ili novi stanovi (građeni 80ih pa naovamo), koji su uglavnom gotovo na izlazu iz grada, ali imaju podno grejanje, terasu normalne veličine, ili čak dve, plafone od 2,60m, veliku i opremljenu kuhinju (sa sve belom tehnikom), podrum, biciklanu, ostavu za dečija kolica, igralište za decu i baštu na placu itd. Takve lokacije su pune zelenila, mirne i bez puno saobraćaja, ali i relativno lošije povezano javnim prevozom sa centrom grada.

Ili stanovi u blokovima iz vremena DDR-a, naravno samo u bivšem istočnom Berlinu, koji mogu biti odlični, prostrani i lepo sređeni, ali isto tako mogu biti i vrlo zapušteni i nepraktični, bez terase i u lošim zgradama.
Ili nešto između.

Koliko god to bilo interesantno, kada sam ja gledao stanove, nisam mogao sebi da dopustim luksuz da traćim vreme i morao sam dobro da se organizujem da stignem da obiđem što više stanova i da pošaljem što više prijava ako mi se svide ti stanovi.

Odredio sam sebi kriterijume i posle razgledanja sastavljao prijave i isto veče slao.

E sad, tema posta - šta je potrebno za konkurisanje za stan?
Kao što sam pomenuo u prethodnom postu, u velikim gradovima u Nemačkoj postoji tzv. "Wohnungnot" tj manjak stanova. Prosto rečeno, potražnja za stanovima je veća od broja stanova u ponudi za iznajmljivanje.

To stavlja vlasnike u povoljan položaj, pa uglavnom mogu da biraju kome će izdati stan. S obzirom da su vlasnici obično kompanije ili grad Berlin, ređe fizička lica, onda je osnovni i najbitniji kriterijum platežna sposobnost stanara. Kao dokaz, najčešće se traži sledeće
- pasoš, tj lična isprava, naravno;
- popunjen nezvanični obrazac tj lični podaci i podaci osoba koje će živeti u stanu (i za decu ako ih imate), kućni ljubimci (ako je dozvoljeno), napomena ako ste muzičar (valjda zbog buke, nisam pitao) ili ćete obavljati neku poslovnu delatnost u stanu, valjda zbog poreza, visina zarade i visina kredita koje imate i kada ističu itd.

- platni listić za poslednje tri zarade ili ugovor o radu, npr za mene je to bilo dovoljno, jer prvi put počinjem da radim u Nemačkoj;
- izveštaj kreditnog biroa kao dokaz da imam prihvatljiv bonitet ("Kreditwürdigkeit"), tzv. SCHUFA;
- potvrda prethodnog stanodavca da ne dugujem za stanarinu i koliko redovno plaćam svoje obaveze (na nemačkom je to - Mietschuldenfreiheitsbescheinigung - inače najduža reč koju sam koristio u praksi);

Mietschuldenfreiheitsbescheinigung - potvrda da ne dugujete za stanarinu

Najbitniji deo Schufa izveštaja - Score, tj. verovatnoća da ćete vratiti kredit

Meni je ovo izgledalo potpuno neverovatno, kako oni mogu da traže da znaju moju finansijsku situaciju, šta njih briga, zar to nije narušavanje privatnosti ... međutim, raspitao sam se i shvatio da se sve to traži, skoro bez izuzetka, kada je u pitanju iznajmljivanje stanova. Neki idu čak toliko daleko da uslovljavaju da vam Warmmiete (stanarina+komunalije) bude max 1/3 neto zarade.
U čemu je stvar ?
U Nemačkoj je odnos stanodavac-stanar veoma detaljno uređen, upravo zbog toga što veliki broj ljudi iznajmljuje stanove. A Nemci ionako za sve imaju zakon...
Taj zakon (našao sam ga negde na engleskom, ali nisam čitao, predugačak je) štiti stanare, ali i stanodavce. Bez obzira na to, stanar koji se useli u neki stan, ne može biti izbačen iz njega tako jednostavno, već samo pod određenim uslovima. Čak i ako ne plaća stanarinu, tek posle tri pismene opomene stanodavac može da pokrene spor pred sudom, koji može da potraje i više od godinu dana, za koje vreme stanodavac ima troškove advokata, komunalija, a nema prihoda od stana. Zato se stanodavci obezbeđuju time što traže dokaz o solidnom finansijskom stanju stanara. Stvari jednostavno tako funkcionišu u Nemačkoj.

Par reči i o parama. Naime, prilikom useljavanja u stan, plaća se depozit stanodavcu, maksimalni iznos je 3 (tri) mesečne stanarine i služi za pokrivanje eventualne štete ili sređivanje stana nakon iseljenja stanara, ako ga on ne okreči (obično ova obaveza stoji u ugovoru). Zakon kaže i da stanar ima pravo da depozit uplati u tri jednake mesečne rate.
Provizija agenata za nekretnine je po zakonu maksimalno 2 (dve) mesečne stanarine plus PDV 19% što je 2,38 stanarina.
Na to dodajte i stanarinu za prvi mesec, koja se takođe plaća pre useljenja.
Ukupno, to je 6,38 x mesečni iznos rente, za useljenje. Nije mala cifra, imajući u vidu da su stanovi u Berlinu 350e (lošiji stan u ne baš sjajnom kraju), pa naviše.

Ovo može da bude manje ako imate sreće i nađete stan bez agenta i dogovorite se sa stanodavcem da depozit isplatite u tri rate. Mislim da čak i zakon obavezuje stanodavca da vam to omogući. U tom, najboljem slučaju, za prvi mesec je to "samo" dvostruki iznos stanarine.

Kada sam posle blizu 17-18 pogledanih stanova i nekih 9-10 poslatih prijava (sa celokupnom dokumentacijom) za iznajmljivanje stana, najzad primio poziv jedne agentice koja mi je ponudila ugovor, nisam mogao da verujem da se mojoj potrazi za stanom i mukama najzad bliži kraj.

Sledilo je potpisivanje ugovora, plaćanje provizije agentici i depozita.

Ali to nije sve. Preuzimanje ključeva je ovde poseban događaj. U mom slučaju, bili su prisutni
- predstavnik stanodavca (inače čovek je vlasnik nekoliko stotina stanova koje iznajmljuje),
- predstavnik firme kojoj uplaćujem stanarinu i koja brine o zgradi (tzv. Hausverwaltung Firma),
-agentica za nekretnine, navodno da štiti moje interese (ovaj deo mi baš i nije bio jasan ali ajde, kad je već rekla da će doći, valjda kao svedok, šta li... ),
- stanar tj ja naravno.

Postupak je sledeći - tek kada smo svi prisutni, počinje se sa očitavanjem stanja svih brojila - za gas, za struju, za grejanje - kalorimetar na svakom radijatoru i podaci se unose u tzv. Wohnungsübergabeprotokoll - protokol o preuzimanju stana.


To je to.

Bar što se tiče samog stana.

Dalje predstoji prijavljivanje nove adrese u Bürgeramt, tj opštini (o tome sam već pisao ranije), zatim zaključivanje ugovora za isporuku struje i gasa sa kompanijama-isporučiocima, pa uvođenje kablovske tj. interneta.
O tome u sledećem (kraćem) postu.

Kako iznajmiti stan u Berlinu

Jedna od najtežih stvari koje sam morao da uradim po dolasku u Nemačku je iznajmljivanje stana.
Nekome ko nije živeo u inostranstvu, ovo mora da zvuči čudno, kao šta tu ima komplikovano, javiš se na oglas, pogledaš stan i ako ti se sviđa daš depozit i platiš prvi mesec i možeš da se useliš.
Da, tako nekako funkcionišu stvari u SR, bar u NS i BG.

U Nemačkoj je malo drugačije. I moram da kažem, dosta teže.

Najpre, potražnja za stanovima je u velikim gradovima (pogotovo Minhen, Hamburg, Berlin, Frankfurt, za ostale ne znam) veća nego ponuda. To znači da se za jedan stan, pogotovo ako je u nekom atraktivnijem delu grada, u terminu za razgledanje pojavi po 30 i više zainteresovanih.
Drugo, u Nemačkoj iz raznih istorijskih i ekonomskih razloga, većina ljudi (oko 60%) nema nekretninu u vlasništvu, već iznajmljuje stan.
Treće, zbog velikog broja ljudi koji iznajmljuju stanove, zakon koji reguliše taj odnos (stanodavac-stanar) je veoma detaljan i u nekim delovima restriktivan prema stanodavcima, npr. stanodavac može raskinuti ugovor o iznajmljivanju stana samo ako će on ili neko od članova njegove uže porodice da živi u njemu, i to mora da dokaže. Ili u slučaju nekih ozbiljnih problema koje stanar pravi. Ili ako ne plaća redovno stanarinu, ali tada to ide na sud, pa traje godinu-godinu ipo do faktičkog iseljenja. To znači da su stanodavci (u Berlinu je to često grad, tj opština ili neka kompanija koja poseduje celu zgradu, ređe fizičko lice) dosta oprezni prilikom zaključivanja ugovora o iznajmljivanju stana.
Četvrto, Berlin je *ogroman* i kada to kažem mislim da je sama površina grada otprilike 35 x 45km (poređenja radi, od Novog Sada do Vrbasa ima 45km) i ako imate stan u jednom delu grada, a radite na sasvim drugom kraju, bolje se preselite jer vožnja i pored relativno dobro organizovanog gradskog prevoza može da potraje i duže od sat vremena.

Dakle, kako to izgleda u praksi ?

Postoji nekoliko desetina sajtova za nekretnine, većina dnevnih listova ima ili svoje sajtove ili saradnju / integraciju sa velikim platformama za oglase. Ja sam koristio sledeće
immobilienscout24.de
immowelt.de i
immonet.de .
Tu se oglašavaju stanovi i kuće za iznajmljivanje i prodaju.

Postoji i poseban sajt gde se oglašavaju stanovi za vremenski ograničeni najam (npr 2 meseca, 5-6 meseci ili 2 godine) ili sobe - wg-gesucht.de. Ovo može biti korisno ako ne uspete da nađete stan u nekom kratkom roku, kao privremeno rešenje ili za početak, dok se ne snađete.

Oglasi za stanove su obično dosta detaljni - u kom je delu grada stan, da li je u pitanju stara gradnja(tzv. Altbau - do 1945god) ili nova gradnja (novija, tj posle 1945. - Neubau) ili gradnja iz perioda Istočne Nemačke tj. DDR (tzv. Plattenbau, zgrade građene od prefabrikovanih elemenata), na kom je spratu stan, kratak opis okoline zgrade, kakav je raspored soba, da li ima terasu, da li ima ugrađenu kuhinju (tzv EBK - EinBauKüche), kolika je cena iznajmljivanja (tzv. Kaltmiete) i koliko iznose računi za komunalije (grejanje, voda, odnošenje smeća i ostalo). Komunalije zajedno sa cenom iznajmljivanja zovu se Warmmiete. U ovu cifru ne ulazi potrošnja struje, gasa (npr za zagrevanje vode) i telekomunikacija, tako da pri računanju troškova stanovanja treba dodati i te troškove. O računima i ostalom pisaću u posebnom postu.

Tipična  Altbau zgrada, često u obliku ćiriličnog slova P

Neubau, uglavnom građene 60-ih godina 20.veka i kasnije, ova je iz 90ih

Plattenbau, tj. blokovska gradnja, često bez terasa

Stan je (po mom iskustvu) nemoguće iznajmiti samo pregledanjem oglasa i slanjem upita tj preko interneta, jer nećete dobiti nikakav odgovor od agenata. Oni će u svakom slučaju naći nekoga kome će iznajmiti stan i gotovo sigurno neće gubiti vreme sa nekim ko ne može da dođe da pogleda stan.

Kada na internetu nađete stan koji vam odgovara po lokaciji i ceni (ja sam gledao npr koliko bi mi trebalo do posla i razmišljao da je sve ispod 45min prihvatljivo vreme), pošaljete upit agentu i dogovorite termin za razgledanje ili se najavite za već oglašeni termin.
I da, gotovo da nema oglasa gde vlasnici direktno nude stanove, velika većina se oglašava preko agenata, tako da je teško zaobići ih.

Razgledanje stanova je često radnim danom pre podne tj. tokom radnog vremena, takve stanove nisam ni obilazio, već samo one koji su imali termine tokom vikenda ili posle 17,30 radnim danom.
Tokom razgledanja, osim agenta, nekada su prisutni i trenutni stanari (ako se još uvek nisu iselili), pa je to dobra prilika za raspitivanje o nekim detaljima koji nisu navedeni u oglasu.

Ono što je po mom mišljenju najbolja opcija za traženje stana je tzv "Nachmieter gesucht" (traži se stanar) vrsta oglasa. Naime, u ovakvim oglasima obično trenutni stanar traži nekog da se useli u stan, uglavnom u vrlo kratkom roku (od momentalno do max mesec dana), jer je otkazni rok za stanove po pravilu tri meseca. Npr neko ko pronađe posao u drugom delu Nemačke, i brzo nađe stan u drugom gradu, sigurno ne želi da tri meseca plaća dva stana, pa onda traži nekoga ko će da se useli u taj stan što pre. Naravno, poslednju reč uvek ima vlasnik, tj onaj ko izdaje stan (Vermieter). Trenutni stanar samo sakupi ponude i prosledi ih vlasniku. Prednost ovakvog načina iznajmljivanja je što je stan useljiv u vrlo kratkom roku i što ne postoji plaćanje provizije agentu za nekretnine.

Bitno je znati da se stanovi u Nemačkoj (koliko znam, i u većini ostalih zapandnoevropskih država) iznajmljuju *prazni*. Kada to kažem, mislim bukvalno prazni - novi stanar od "opreme" dobija samo utičnice i žice koje vise sa plafona, ako ima sreće možda i sijalično grlo. U kuhinji, obavezno je da postoji sudopera i šporet, koji su često u vrlo jadnom stanju, i stoje tu da bi zakonska forma bila zadovoljena. Neki stanovi imaju EBK (vidi gore) ali u tom slučaju mogu biti nešto (50-100e) skuplji.

Vidim sada da je ovaj post predugačak, pa ću u sledećem pisati o papirima koji su potrebni za iznajmljivanje stana, useljenju i ostalom.